20. oktobar

у У

ита

РАЗВИЈАЊЕ ДРУШТВЕНОГ И ЗАБАВ. НОГ РА ВОТА У ОРГА-

НИЗАЦИЈАМА ФРОНТА

ИВ и разноврстан _културно-

забавни живот у основним ор-

ганизацијама "Фронта много доприноси узајамном упознавању, зближењу и сарадњи њених чланова. То је пријатан одмор после рада. А један од првих услова да се рад на том пољу свестрано од“ вија, то су добро и пријатно уређене просторије. Многе основне организације с постарале су се и заједничким напорима и сарадњом великог броја својих чланова, створиле су удобне кутиће у којима се, пред вече, пошто се заврше свакодневне дужности, уз музику, учи шивење и плетење, где же. не крпе рубље за децу из домова, слушају политичке информације или неко занимљиво предавање из области културе, популарне медицине и томе слично.

Жив рад Прве основне организа ције Другог рејона,

Доскора је у садашњим просторијама ове организације била фризерски радња. Пре извесног времена за њу је оспособљен други локал у који је пресељена. То је Учињено без сметњи, утолико пре што у непосредној близини постоји још једна радња исте струке.

После градске конференције, поред политичког рада У овој основној организацији развија се и жив културно-забавни _ живот. Септембра 1950 године у дворишту Друге мушке гимназије лата је прва већЋа приредба са богатим програмом, који су извели радио-певачи и. музичари. За омладину је приређена игранка. .'Пошто је приредба на време популарисана, одлично је посећена. У припремама су учествовали цео одбор Фронта, антифашистички, фронт жена, омладина и Савез бораца, чија је активност допринела да приредба добро успе. Приход са приредбе кориштен је поред осталог и за набавку појединих ствари потребних за несметан рад саме организације.

Да би се непосредни суседи боље упознали и зближили, одржавају се другарске вег'ери за дветри фронтовске групе. Разне забаве, као и друштвене игре, чине ла се на њима чланови Фронта дооро и пријатно осећају. За сваку је похвалу закупљивање клавира, који је руководство набавило за пи“ онире њихове основне организације, који имају смисла и жељу да уче свирање, а немају инструменат. Клавир је смештен У стану једне активискиње и сва деца каја уче свирање одлазе и вежбају на њему. У припреми су још две веће приредбе и то; академија У част 29 новембра, у заједници са Друтом мушком гтимназијом уче ствоваће пионирски хор, а остали део програма извешће _реномирани уметници који станују на територији њихове основне ортанизације, — и 'Забавно вече, које спрема АФЖ за чланове органи-

зације.

Турнир за најмлађе У те. стој основној Петог рејона

Одмах од улаза, десно, на зиду, стоји шаховски графикон првенство пионира Шесте основне организације Петог рејона. То су омладинци из организације приредили турнир за најмлађе, који тек почињу са првим потезима.

Многе домаћице проводе своја слободно време У просторијама. Често се окупљају на поселима,

где, поред осталог. праве и дечје играчке од текстилних отпалака. Раније је, професор Бојана Марко“ вић, члан основне организације, одржала на поселима три популарна предавања: о нези и правилном одгоју детета. Мајке су пажљиво слушале излагање и распитивале се: када ће се одржати следеће. Досад су лали неколико приредаба, а на протраму су учествовали и познати певачи Ралио-Београда од којих поједини станују на те риторији ове основне организације. Нелавно, је основна _ организа. ција отворила своју радионицу за оправку рубља.

У Трећем рејону

Осма основна организација Трећег рејона налази се Улици Маршала Тита. Рећ _ фотографије, разни графикони и цртежи у излоту, говоре о раду и залагању њених чланова. Унутрашњост оставља У“ тисак мале свечане сале или плуба. Свака ствар је на своме месту. Свакодневно уноси се нешто нрво у просторије, што их још више У летппава.

Мако чланови нису нарочито позивани ради конференције или неког предавања. ипак свако вече долазе да се поразговарају са СвО-

· јим ближим или даљим смседима 0

овом или оном питању. Док мла'

Ђи играју шах, старији читају #00

вине. Сви су заинтересовани за заседање _ Генералне скутиштине ОУН, за међунаролну политичку ситуацију и догађаје из _ наше земље.

„4 ж =

Организовање културно-забавног рада и развијање колективног друштвеног житота џоттпте, претставља крупан залатак фтонтовских прганизапија Навелени 7ри: мери, којих свакако има више, 10казуу ла су поједине основне ртанизације развиле самоинипитативну разноврсну активност не ограничавајући се само на до сада уобичајене облике _ рада сФрронта. Ту иницијативу треба и лаље поматати, развијати и употпуњавати садржај овог веома важног г„блика делатности У организацијама Фрон“ та.

"приљубљеним

ј ; извРШНОЦИ ПЕЛОГОдИтЊЕЛ ПЛАНА.

НЕВЕНКА ГОЛИЋ

првом разреду гимназије. даље никад није ни оти-

шла јер није било средстава, Невенка се највише

радовала часовима земљаписа, Широко отворених очију пратила је покрете професора, који је на великом парчету хартије повлачио прстом преко неких дугих плавих линија, зелених површина и преко великог плавог поља које се простирало при дну. Те плаве линије он је називао рекама, зелене површине долинама. Било је тако лепо слушати професора који је говорио да та велика хартија претставља њену земљу Његове приче о земљи, њеним рекама и планинама, о мору, које је тако велико. биле су за Невенку права бајка.

И касније, када је изашла из гимназије и време проводила у Земуну. у родитељској кући, увек је мислила о томе како би било лепо видети све оно што јој је професор причао. |

И. ето. сада. шћућурено покра1 прозора, са готове носом УЗ стакло, она. Невенка ТГолић, осамнаестогодишња вишеструка ударница фабрике „Змај“. путује. Пови пут у животу путује далеко, далеко. У очима јој блиста радост. Воз јури. Промичу сремске њиве, беласа се трака Саве, зелене се славонске шуме. Невенка гледа и чини јој се да чује глас професора: реке, долине, планине, море...

Море! Она путује на море. Предузеће „Змај" шаље је петнаест дана бесплате на годишњи одмор у малени град Оребић, крај Сплита.

Не зна ни сама како је ститла до велике зграде, У којој ће провести петнаест дана. Све је било тако лепо, као у сну. И, ево је, где стоји на обали и погледом лута далеко, далеко преко пучине. То је, дакле, море Та огромна во-

да. која се распростире у недоглед, чија је боја тако чудна као небо, а 2 пет и није као небо.

Није могла да га се нагледа. Но брзо су њене очи свикле на сву ту лепоту, и она је весело уживала у да-

нима одмора које је сама себи својим радом заслужила. Пред њом је десетак дана весеља, одмора и она им радосно хрли у сусрет. А за њом, скоро четири године рада у фабрици „Змај“, у механичком одељењу. .

Ко би у несташном, готово враголастом девојчету које се по цео дан шета обалама мора, вози чамцем, трчи и звонко смеје,ко би у њој препознао мирну, стидљиву ударницу из фабрике „Змај" Ко би помислио да се та девојка, још дете, спрема да после ових веселих дана прионе још јаче на посао, да оствари много пре рока тако велики задатак — Петогодишњи план да постане мали херој рада%

- Прошло је петнаест дана одмора. Препуна утисака, ведра, са малим присенком туге у очима, које ове го-

Невенка Голић вратила се поново на посао.

к..

Ко се у „Змају“ че сећа малене, мршаве, четрнаестогодишње девојчице, која је дошла храбро да тражи посао. примили су је са мало неповерења. Та, била је тако мала и ситна. Али убрзо су се свикли на њу, која је готово угек, ваљда, заплашена лупом и хуком одељења у коме је радила, ћутала и трудила се да што боље обави свој посао. Велике машине — пресе, на ко-

девојчица са неким страхопоштовањем.

Мирно, ненаметљиво, ушла је у живот одељења. Брзо су заволели девојчицу. Онгко мала, није се ни видела иза машине за којом је радила. И она је заволела и људе, и посао, и машине, које је сада већ покретала и притиском своје мале ноте на педалу, нагонила на послушност. Радила је на сечењу лима, правила сито за вршалице. Често је слушала приче о ударницима и сама са неким страхом помишљала како би било лепо да и она постане ударник. И када је маја 1947 године међу именима ударника прочитано и њено

дине последњи пут лутају пространством мора, села Је "немој да се обрукаш.

зима је радила, посматрала је та четрнаестогодишња

· испунила је обећање

име, она није знала шта ће од среће. Није говорила ништа, црвенила је и бледела, груди јој се надимале од неког чудног, дивног поноса И она је... ударник! И данас, када прича о том дану. увек каже: „Чинило ми се да ћу се угушити од "радости", %

А затим је та мала. смеђокоса омладинка, полак навикла на све радости радног живота. Напредовала је у послу. норму је увек премашивала. И ове, 1950 године, када су многи њени другови и другарице из одељења и из целог предузећа узели крупну обавезу да Цетогодиштњи план изврше до 99 новембра, и она Је сада већ вишеструка ударница, уздрхталим гласом, али чврсто рекла: „И ја се обавезујем да свој Петогоди шњи план испуним до 29 новембра". Нико се томе није зачудио. Сви су знали да ће та осамнаестогодишња дет војка, за коју њен мајстор каже: „Ех, да ми је само још две такве У, одељењу", — своје обећање испунити,

Дани су јој били. пуни. У фабрици је вредно, вредније него икада обављала свој посао. И у кући је била вредна. Са својом, четири године старијом сестром Јелицом, спремала је малени стан од собе и кујне, кувала, прала. Њих две и двадесет годишњи брат Никола, држе целу кућу, и она и сестра поред __рада (сестра јој је текстилна радница) у преду“ зећу обављају и дужност домаћица. Невенка је одувек била мезимица у ку“ Ћи, најмлађа је. А сада је 7 очима брата и сестре некако порасла. Била је на мору, видела толико много, а поред тога, ево, пре неки дан, проглашена је већ по дванаести пут зау-

увек некако неприметно труди да сама обави што више домаћих послова да Невенку одмени, јер њу „чека велики задатак". О том задатку који је веома честа тема разговора у њиховој кући. и понос брата и сестре, највише воле да причају.

Баш пре неки дан, била је недеља ведра и сунчана, Невенка је саопштила Јелици да је близу испу“ њења задатака. Са варјачом у руци, крај ватре на којој су се крчкали кромпири, и из једне шерпе ширио мирис парадајза, Јелица је својим крупним црним очима нежно посматрала Невенку, Она је, са кецељом преко хаљине, још нешто пословала по кући. Данас је она спремала. Прелазила је погледом по читавој кухињи, чији је под тек недавно орибан блистао, да види да није нешто заборавила. Час по час додиривала би косу коју је увила, јер данас је недеља, ићи ће она и Јелица да шетају и у биоскоп. У кухињи је било пријатно, топло, свирао је радио.

— Јесте, ја мислим да имам да радим још два-три

дана, па сам готова са овим Петогодишњим планом, =

говорила је Невенка. — Пожури, рекла је Јела, 29 новембар је близу,

вв праг

Тога дана, а био је 21 новембар, Тинка и Ружица као да нису умеле да корачају. Невенки се чинило да никад из фабрике неће стићи кући. Главном улицом Зе-

муна одјекивали су весели, раздрагани гласови девојака и младића из предузећа „Змај“, који су се враћали са посла. Сви су галамили. Невенка је сва црвена

„у лицу само ћутала. И када се растала од другарипа

готово је полетела кроз парк. Био је ведар, ветровит дан. Алејама парка кроз који је трчала Невенка, ветар је витлао осушено лишће. Она ништа није видела, тр“ чала је сада Улицом Радоја Дакића. Зауставила се пред кућом број 30, мало одахнула, насмејала се гласно и попут вихора, ужарених образа и блиставих очију, улетела у кућу.

— Сејо! Извршила сам задатак! — задихано је саопштила Јелици и обиснула јој се о врат.

Јованка Терзин

а ћи титан 7

О онима Који су у шешкој

борби победили

Тринаестог октобра, Београђани су сазнали за нову радну 19беду: колектив Београдске же: дезничке _ стапиџе извртнио је свој Петотодитњи план,

За пепупе четири године, от премљено је и деко ападесет ми:

нералног штрајка е напустио посао.

радник све до ге 1920 године, кад ј Било је то бурно време. Машиновође су остављали возове пруге и бежали Композиције преузимала војска.. рављене последице ове кризе, Драгић је 1922 поново ступио на посао.

ноћу маневрише по Топчидерској станици, стоји кочничар Благоје Миленковић. Кад је средина воза насред _ била на скретници, Благоје примеје _ ти да са београдске стране укрштеКад су забо- ним колосеком долази локомотива

у пуној брзини. Судар је неизбеисан _ Локомотива је све ближа!

дарницу. И зато се Јелица .

мо они —много је скупља

„ше" на малом простору.

лиона путпика, утоваремо близу милион и дест хиљада тона ро бе, То је колектив којп скоро два месеџа ради свој шести го: дишњи план.

Д ране до касно у ноћ

зоре, бдење. – Напети живци до крајности. _Развити скоро _ натчовечанску будност, све то ус-

кладити са надзором над целокупним радом великог станичтог апарата, уиграчог споја људи и челика, — то је одломак из низа дужности шефа Београдске железнизке станице. Радослав Данковић носи данас сву част и одговорност овог раднога места. Сваки његов дан претставља подухват великог обима. Састанак за састанком, сагетовања, радне директиве, обилазак радних места. цигарета за цигаретом Пролазе часови, возови долазе и одлазе, пристижу хиљаде тона „брута“, _мравињак путника врви по стотинама „класа", путује 7 најразличитијим правцима. Неколико маневарки и низови разних композиција, просто се РТУ Великом оптерећењу станице — нема лека, За проширење нема простора. Значи, треба бити виртуоз маневарског сналажења, догод се не сагради нова станица. А промет је сваким даном све већи! Колектив од 1.850 чланова, дорастао је оваквом задатку, Његове смене хватају се У коштац са непредвиђеним обртима који су овде свакидашња ствар. Ж И МЕ Драгића Миловановића, везано је за железницу још од 1919 године. Радио је као пружни

Данас је скретничар узаног колосека. Улаз, излаз, маневра, специ“ јални возови — превише после! Понекад још кад који вагон ис“ кочи" са колосека, Драгић Мило“, вановић, човек у годинама — дод двоје унучади, помаже мири дизању, запиње и зноји се, да би се колосек раскрчио што пре, да _не би дошло до застоја на прузи. Такав рад донео му је Медаљу рада. | Х “~ подвизима кочничара, код нас није било много речи. Многа херојства су и овде завијена велом

скромности Дугачка _ теретна композиција стиже у Земун. Одједном — близу

тридесет вагона се откинуло! Налазе се на низбрдици и прете да свом силином груну на остатак комипозиције. Кочничар Душан Стаменковић схвата у трену сву _тежину ситуације и заврће — своју кочницу.. узалуд! Само једна кочница — није довољна! Душан се вере на кров вагона и — с крова на кров, од кућице до кућице, укочи још неколико кочница. Откинути део је заустављен. Судар спречен.

На кочничарском месту једног вагона теретне композиције која

Благоје маше фењером са папуче вагона али —“ машиниста га не види. Да искочи; Не! Част Титовог нкелезничара је у питању! Кад је локомотива стигла на дохват његовог гласа, Благоје почиње да виче и дува свом снагом у пиштаљку. Машиновођа је чуо сигнал. Он кочи... па ипак — удар! Благоје је читав. Избачено је са колосека свега неколико вагона, Благоје је часно извршио свој задатак.

г5У

Ги маневарске бригаде – Београдске железничке станице, рад“ у сталном надметању за што експедитивније обављање _ задатака. И све раде уједначено, да је просто тешко издвојити најбољег Па ипак, пре осталих треба поменути трећу бригаду, коју води Бранко Џејчић. Али успешно одвијање рада не зависи само од маневарских бригада, Велику улогу има чрвста координација рада маневарског и транспортног особља. Транспортери не заостају за маневристима. и они се сви подједнако залажу за нормално одвијање рада.

— Конци свих радних места воде у — шефову канцеларију. тунсе врше свакодневне анализе на 0снову којих се уочавају и отклањају пропусти, приме ују стечена искуства Говорећи о свом _ раду, шеф станице подвлачи да са својим помоћницима ужива пуну подршку партиске и синдикалне организације. Тим предусловом омогућена је, па чак се може слободно рећи и обезбеђена, потпуна координација свих радних места. То је овом колективу и донело пуну победу. 222 Институт за рак

Наука у борби против рака

АТ се води у свету. Вековни рат, за неупућене невидљиви и незнани, пун постигнућа и пораза,

хероја и жртава. Борци су лекари и биолози, ћутљиви и скромни, заокупљени до последњег трена кругом својих истраживања и опажања, заокупљени тежњом да јоеиш један део мрака осветле на „тери инкогнити“ којом влада страшни непријатељ човечанства — рак.

Рат се води по лабораторијама и болницама, по станицама за испитивање, градовима и забаченим острвима. Шаљу се извештаји са бојиштта, мењају се искуства, падају старе теорије и рађају се нове. Чињеница по чињеница слаже се у мозаик слике која ће открити тајну. Тада ће нрпријатељ, чије су пози“ ције све више поткопане, коме се отима све више жртава, коначно бити побеђен.

Наш Институт за проучавање рака, та светла нова зграда, која изгледом ништа не казује, и она је поприште тога рата. Лабораторија у којој ради један од противника рака, професор и академик др: Ксенофон Шаховић, не разликује се много од ма које друге својом безличном белином. А ту се ради на решавању проблема број ! медицине, која је умела да савлада или да укаже на путеве савлађивања не мање страшних косиоца 'човечанства. У углу кавеза куња пацов са 0громним _ тумором, непомичан и скупљен — оболео од рака. Уз шип ке другог кавеза врте се здрави и живахни бели пацови, И на њих ће доћи ред јер ће тумор болесног пацова. изазван специјалном хемикалијом, бити на њих пресађен.

Болесна животиња, убијена брзим.

ударом. већ лежи под ножем проФесора, који опрезно одваја чара: сло, ружичасто ткиво. Пацови, бели мишеви, зечеви, текунице завршава живот у лабораторијама, да би човек могао живети. Али не са-

, борба, јер неопрезно руковање оболелим ткивом, невидљива раница на неопрезним, презапосленим · прстима човека, који је непажљив јер мало мисли на себе, — може да изазове рак, да пренесе ћелије рака на здраво тело. Како Одговор је У дефиницији раје :.

Професора Шаховића сам с тештком муком умолила да на моја питања одговара Прво, зато птто је преко главе запослен. (Прекинула сам га усред =ксперџимента приликом нашег првог сусрета). Други пут је био хитно позван због неког прегледа, трећи пут су га чекали студенти ради испита. Није хтео да се слика, да каже ништа о раду Института, ни о експериментима ни достигнућима. Као опрезан на учзник који чека праве резултате. Ипак је рекао на моје поновно ПИтање о томе, шта је рак и где се јавља:

'— Свако зна шта је рак. Ради се о ново створеном ткиву сатрађеном сд ћелија, специјалних особина. Свака нормална ћелија нашег организма мсже да да рак. Из овог произилази да рак може да настане на свим органима...

— Ви ме питате о учесталости рака. наставио је професор. _ КОД насти у другим земљама Тачне цифре не знамо. Али је сигурно ла велики број мушткараца и жена болује од рака. То потврђују свакодневни прегледи које вршимо у нашим заводима, где сам понекад запренпашћен великим бројем пози: тивних анализа, које показују да се ради о раку. Пре неки даз. од 36 биопсија колико сам имао претледа у Онтолошком и Патолошком институту, 22 одговарале су раку

Што ме највише узбуђује, то је да.

су сви оболели младе особе, између 95 и 50 година. Мишљење ранијих аутора да се појављује само _ КОЛ старих, нетачно је. Рак не познаје ви пол ни године. Уопште узев, У делом свету је распрострањел. Непотпуне статистике говоре до које је мере рак постао опасност за 30вечанство, "

_ је мрежа

— Је ли тачно да се број обоље-

ња од рака повећава; — упорно сам питала. — У сваком случају, гласио је

одговор. Ми данас видимо већи број обољења, него раније. Мени се чини да је томе узрок што се болесници чешће јављају лекару. што здравствених _ установа много гушћа, што су наше амбуланте, клинике и институти приступачнији становништву, методе дијагностицирања брже и прецизније. Уосталом, факат да је тај број велики, (ето-кажете У ваштој а и у мојој околини било је 06ољења) показује до које мере треба да се старамо за те болеснике, и, што је најважније, да их упућујемо да се на време јављају лекару. — Шта то значи друже професоре"

— Ту лежи кључ борбе против рака. Нажалост, велики број болеУ случају да се јавља на лечење. У случају рака више но у ма ком друтом обољењу важи правило да уколико је дијагноза раније постављена, успех у лечењу је сигтур“ нији. Ако се болесник јави лекару кад је рак у почетку развитка. расположива средства довољна су за лечење, Отклањањем почетног отњишта рака. ми смо спасли болесника. Ако се болесник доцкач јави лекару, кад се рак прошири на . околна ткива и органе успех ле чења је слабији, или га уопште нема. Зато би требало развити најштиру пропаганду да се сваки од нас повремено подвргне лекарском прегледу и омогући проналажење почетнот стадијума рака. На међународним. конференцијама о раку, предлагао сам да свака држава предузме мере како би се прегледи вршили на најширој основи.

на време

— Шта проузрокује рак7 Много ме питате, рекао је професор и насмејао се. То питање занима све оне који се баве проблемом рака, а наравно и цео свет. Једно је сигурно, што можемо доказати на разним животињама, читав низ хемиских материја изазива рак. То не задовољава истраживаче. На последњем међународном конгресу У паризу. група научника сматрала је да је рак изазван вирусом. За такву доктрину, међутим, недостају у“ бедљиви докази.

— Друго је питање, професор је постао замишљен, како постаје ћелија рака. У том погледу влада потпун мрак. Ми видимо кад је нормална ћелија постала ћелија рака, али не знамо шта је било од момента дејства фактора рака, до мо мента његовог формирања...

— Методе лечења рака, рекао ми је још професор одлазећи, остале су исте: радиум, рентген, хирушки нож. Употреба изотапа није дала нарочите резултате, као ни атомска енергија. Класичне методе МО- " гу дати добре резултате, Питање је само кад и у ком коменту делују на болесника. Јер, не заборавите, (професор је наглашавао сваку реч), правило: уколико је раније постављена ттагноза утолико је успех У лечењу већи.

Срела сам на излазу младу болесницу, која је неког чекала, Тумор јој је изобличио лице, у очима јој се видела помиденост са судбином. Размишљала сам, одлазећи, да ли. ће њој, да ли ће осталим болесницима горе, у собама, лечење доне- 3 ти излечење. Много их је већ спа- ћ шено радијумом, хирушком интер- _ венцијом, Али то још није довољно, _ Читава једна организација учених | људи. моћна организација свих 36маља света. Међународна комисија за 'истраживање рака, у којој је наш претставник професор Шахо“ вић, води рат против непријатеља човечанства за спасење хиљада о“ болелих, Рат до победе, за здравље ових који долазе. у

Иванка Бешевићо |

та мати аи