20. oktobar
После седам месеци
Досадашњи резултате акције за _ уређење града
РЕЂЕЊЕ Београда захтевало је крупне радове. Требало је у клонити све што оставља ру-
жан утисак и квари добар изглед града. А тога је било доста. У свим крајевима било је пуно неуређених и прљав~« излога о којима нико није водио рачуна, неокречених фасада, прљавих улица, по којима су се, кад дуне ветар, дизали облаци прашине, плацева пуних смећа. Све је то требало уклонити, оправити или изградити. Ако се данас после "седмомесечног трајања акције за уређење града. погледају постигнути резултати, видеће се да су, и поред крупних недостатака који су карактерисали ову вероватно најзначајнију акцију у Београду, у току ове године поститнути знатни успеси.
Преуређено је 866 локала, фирми и ! портала,
Према плану, који је израдила Управа за уређење града, предвиђено је: редовно и свакодневно чишћење тротоара и коловоза улица, кречење зграда и оправка фасада, ограђивање, чишћење и нивелисање празних плацева, избацивање смећа из дворишта и уређење фирми, локала и портала. Приликом спровођења акција, нарочита пажња обраћена је центру града, из кога су уклоњене све фирме са старим и дотрајалим и погрешним натписима, уређени излози, који месецима нису чишћени и мењани и офарбани локали. Као последица рата, а упоредо с тим и ретког оправљања зграда, у центру града, нарочито У улицама Коларчевој, Маршала Тита и Кнез Михаиловој, постојао је велики број демолираних улаза. У ужем центру је по налозима Управе оправљено и доведено у ред преко 90 улаза у зграде. Захваљујући грађанима, члановима појединих активних основних фронтовских организација у току акције је изграђено за потребе наших најмлађих У свим градским рејонима око 60 дечјих вртића,
Да би се спречило уништавање паркова постављено је 1.350 табли са натписима, које опомињу да је забрањено кидати и ломити саднице, газити по травњацима. .
Не ретко у Београду се дешавају саобраћајне несреће. С једне стране, оне су последица непажње грађана, а с друге непридржавања саобраћајних прописа од стране возача. Да би се спречили чести судари, Управа за уређење града, У сарадњи са надлежним саобраћајним органима, поставила је преко двеста табли
са саобраћајним знацима у свим де-
"-"ловима града.
За време поплаве Маринкове Баре и Душановца прошле године бујица је однела све мостове на потоку, који раставља ова два периферна краја. У оквиру акције за уређење града било је предвиђено постављање нових мостова. До сада их је постављено шест.
Садашња делатност Управе за У ређење града усредсређена је на пошумљавању скверова, паркова и засађивању дрвећа на празним плацевима, где се у скорој будућности неће подићи зграде.
Шта кочи пун успех акције '- Није постојао систем у раду. Управа, као ново тело, морала је сама да пронађе одговарајуће форме рада. Зато се у почетку лутало и било доста недостатака, — рекао је управник.
У своме раду, између осталог, Управа за уређење града отишла је исувише у ширину и на тај начин изгубила правилну оријентацију и приоритетно оспособљење појединих објеката. Истовремено се почело са изградњом и оспособљењем _ већег броја различитих објеката за чије довршење није било материјалних услова. Један од узрока недовољног и непотпуног успеха акције јесте недовољна финансиска помоћ у првим месецима рада, Као и чињеница, да материјал, који је био потребан за обављање радова није био планиран, тако да се морао набављати са стране и тешко се до њета долазило,
Главни ослонац акције за уређење града требало је да буде рад чла нова Фронта. Углавном фронтовске организације имале су задатак да путем разних мера доприносе што чистијем изгледу града. У прво време фронтовске организације од-
говориле су својим задацима и ако
ција је у овом правцу показала успех, Међутим, касније, услед слабог рада рејонских органа Фронта, престала је и активност грађана и Основних организација. Тако, на при мер, уместо да опомињу појединце и организације да не лепе плакате ван огласних табли, поједине основне фронтовске организације дозвољавају објављивање разних приредби по зидузима кућа, сотрадама, стубовима, док њихове огласне табле своје празне. «
Све то захтева да се убудуће проблемима уређења и улепшавања града приђе са више сређености “
система. м. В.
Кад поједини крајеви остану без воде
Цев је прсла...
Највећи квар после ослобођења — ЏШедесет два часа непрекидног рада — По киши и блат'
|ДОЛОВОДНА постројења на Белим водама раде пуном паром. Сказаљка на манометру титра и показује притисак ол девет атмосфера. Она бележи исправност потисних цеви кроз који иде вода за Београд. Одједном, машинист, на командном месту у главној машинској сали запрепастио се Сказаљка је пала на нулу!
Све машине су заустављене, У дали где је малочас брујало -- сада је тишина. Чује се само појачан глас дежурногт машинисте.
— Притисак је пао на нулу!
То је било нешто после поноћи између тринаестог и четрнаестог новембра. Десио се велики квар на водоводној мрежи. Мора се брзо радити јер може да дође у опасност снабдевање Београда водом. После кратког времена помоћна екипа из Београда јавља:
— Траса је прегледана, нема никаквог квара.
Значи, квар је на главном доводу на цеви пречни-“ ка 700 милиметара. И то свакако у Макишу, далеко од пута. Кака Људи са фењерима размилели су се кроз ноћ, тражећи квар. И заиста, квар је у Макишу. Око три хектара равног поља је под водом. Створено је читаво језеро. Приликом прскања цеви вода је избацила земљу и насип изнад цеви. На стотину метара даљине однела је земљу, туцаник, комађе камена, све што је било на путу. И ту, у том језеру, треба почети са откопавањем цеви. Изгледа немогуће.
Али су људи у Водоводу научили да раде под тим условима. Експлозијом цеви створено је, усред великог језера, мало језеро — кратер у насипу, Монтиране су јаке електричне пумпе за избацивање воде и доведено електрично осветљење са даљине од неколико сто“ тина метара.
У зору су дошле бритаде Које Огњановића, Јована Касуна, Милана Јоксимовића и Илије Јанковића. Стари, опробани радници, на које се Водовод већ толико пута ослонио. Кварови на другим местима свели су број радника на најмању меру. Ту је и техничко особље на челу са дирохтором, Прави се распоред, Јер треба радити у неколико смена. '
И почела је борба радника уз помоћ електричних пумпи. 1
Леп јесењи дан, Већ пре подне откопана је цев И утврђен квар. На доњој страни цеви направљен је отвор дужине деведесет, а ширине око двадесет сантиметара. Поред тога, цев је прсла у дужини неколико метара. Ралови се обављају у рову дубоком око четири метра. У једном тренутку бокови рова су се срушили. И рад почиње изнова.
Долази ноћ. Рад тече непрекидно, бригаде се смењују. — Којо, остављај алат и иди да се одмориш, говори руководилац једном раднику.
— Нећу, вала, све док не оправимо квар.
Која Огњановић, монтер, бунарски мајстор, који преко тридесет година ради у Водоводу, као да не зна за одмор. Он и Влаја Чедић остају и после смене бригаде. Пред зору другог дана почиње киша. Траје преко
целог дана местимично прошарана снегом. Људи су прокисли до коже, али раде са истим еланом. Терен је клизав, тешко се креће по блату, а треба извадити цеви тешке око две тоне, и ставити друге. Поптто се руке клизају, цев се помера грудима. ___И најзад, после педесет и два часа непрекидног рада вода је опет пошла кроз довод од 700 милиметара. Највећи квар на водоводној мрежи после ослобођења поправљен је.
БООГРОЛРНО СЛИКЕ
Из Зоолошког врта
а ар
| ПодДКУ А соју апска одбтапа
Тигапо и дгивота кош екгрпор ргуепзуа
па дгиној фађи теба А ох жаћ-Шиђа 1 ЏиђЏапзков
»Кита«.
копја.),
а пон з: а (озјођада ројје 44 га јатеди Т : 25. — е
5 755 25:43; 26. 5е2—44! (Рлап ђејона је За робапе сгам Кгаси за Зеџје ћошхопфаје, да 1 рочје Фона товао Фгђуоман [0-
За завери
УУ У ИА %: Квар на Тргу Димитрија Тудовића
Која Огњановић радио је педесет и два, а Влаја Чедић четрдесет часова.
Кад се пумпе покваре
Избило је олово на цеви од 450 милиметара у улици Кнеза Милоша. Екипа Мирка Ивановића одмах је пошла у акцију. Међутим, на месту квара вода омета копање рова. Ипак почиње се са радом. Радници у ту“ меним чизмама загазили су и ашовима избацују блато. Двојица избацују воду ручном пумпом.
Око радилишта стоји група радозналих и по сматра.
— Не бих радио у овом блату, каже један, па не знам за какве паре. .
У току читавог дана ископан је ров дубине од Једног метра, јер се пумпа покварила и ров је напуњен ВОДОМ.
Сутрадан је довучена електрична пумпа. Вода не прелива ров, већ отиче испод трамвајских шина поред којих се налази квар. Кратак рад електричне пумпе показује да је и она неисправна. Црево је пробушено па не може да вуче воду.
Киша опет почиње да пада и натапа одела радника. Пошто је у међувремену оправљена ручна пумпа опет почиње рад.
Два радника силазе у блато да наставе са копањем, а двојица раде на пумпи. И док киша све јаче пада, радници из Водовода се боре са блатом и водом да што брже оправе квар.
Квар је непознат а вода долази
— Мајсторе, дођи до мене. Опет ми у подрум долази вода, зове пословођа једне продавнице.
У подруму, На углу улице Кнеза Милоша и Мило“ ша Поцерца, бетонски под је прекривен водом. Ово је магацин продавнице и вода се стално мора избацивати, Особље Водовода већ раније је вршило испитивања одакле долази вода. Тротоар и травњаци око куће су избушени на више места. али квар није пронађен.
— Сигурно је квар негде даље, па вода долази поред каблова. даје своје мишљење мајстор Душан Новаковић. — И ја сам имао случај да је квар био на петстотина метара лаљине од куће у чији је подрум долазила вода. додаје Никола Десница.
Закључак је донесен. Треба да се провере сви спо-
јеви цеви и хидранти у близини куће а нарочито ли-,
није каблова. ж
И увек кад настане неки квар, екипе пожртвованих радника, радећи понекад даноноћно, врше поправ“ ке да поједини кпајеви не би дуго остали без воде. Тежак је то посао. Стално су у води. Изложени су невремену. Рад им је тежак у кишним данима. Па ипак они оправљају све кварове на време, Знају да је граду основна и највећа потреба вода. Света Тадић
аРЖАВПИ ИНСТИТУТ ЗА фискултуру
Највећи центар за физичко образовање
ДЕЕА двориштем велике беле куће на Западном Врачару пролазници често застају и са интересовањем посматрају вежбе младића и девојака. Гледају: кошарку, одбојку, тренинг рукометаша, хокеј на трави, разле атлетске дисциплина за време лепих дана, и клизање и хокеј на леду, за време зимске сезоне, Гласно разговарајући о ономе што су гледали, многи од пролазника питају се: ко су ови млади људит Тако је сваке године. Ма које годишње доби било, Многи, иако често пролазе овим тихим и мирним крајем не знају да се У овој згради налази Државни институт за фискултуру, највећи центар омладина за високо физичко образовање у наој држави.
Успеси и напредак нашег фискултурног покрета као целине и појединих спортских грана тесно су везани за овај Институт. Овде су одржани први курсеви за оспособљење фискултурних руководилаца. Оснивачка скупштина првог спортског друштва у Београду — пЦрвене звезде, такође је одржано у овој згради.
Први дани
У првим данима Институт није изгледао као данас, Није постојао пливачки базен, просторије су биле оштећене, инвентар однесен. Било је тешкоћа у раду. Па ипак, слушаоци тадашње Високе школе за телесно васпитање у року од године дана успели су да савладају 0бимно градиво. Тако је оспособљена прва генерација висококвалификованих фискултурних руководилаца. Разуме се, велики удео у овоме имали су и наставници, Њих је било мало, а програм обиман.
— Када је 1946 године школа прерасла У Институт, имали смо још много тешкоћа да савладамо, — рекао је директор Бранко Полић, који од првог дана постанка руководи овом установом. Мали број наставника био је преоптеређен. Многи су држали по две и више катедри. Данас, захваљујући залагању целот колектива, и студенатл и наставника. ситуација се изменила. Наставни
кадар попуњен је најбољим студентима из прве трогодишње тенерације, који су постављени за асистенте. И ове године први пут смо били у могућности да извршимо селекцију на пријемним испитима и да изаберемо најбоље кандедате. То, с једне стране, значи да се повећало интересовање за сву грану студија, а с друге, да се физичка култура омладине употпунила и проширила.
— А систем у раду:
— За разлику од ранијих година, наставио је директор, — ове године били смо у могућности да наставу организујемо на принципу специјализације. Наиме, ради се о следвћем: у трећој години студија увели смо специјализацију и наставу поделили у два отсека: наставни, који обухвата око 75% слушалада и има задатак да их оспособи за наставнике фискултуре у средњим школама и спортски, који оспособљава висококвалификоване спортске стручњаке. Ова подела и специјаливација је У складу са основним смерницама нашег фискултурног покрета, то јест, подизањем опште физичке културе међу омладином. (
Сарадња са спортским организацијама За време зимске сезоне ДИФ постаје средиште спортског живота у Београду. Кошаркаши, пливачи, одбојкаши и гимнастичари свакодневно се састају. тренирају и одржавају такмичења. На овај начин омогућено је нашим најбољим друштвима да њихове поједине секције избегну „мртву" сезону. Давање просторија и омогућавање редовног одржава-
' ња тренинга и такмичења је једна стра-
на сарадње Института са спортским ортанизацијама. Друга, то је теориска и практична помоћ катедри и студената савезима и друттвима.
— Готово све катедре тесно сарађују са савезима, — каже друг Полић, — најбоља резултате постигла је катедра за лаку атлетику. Њени чланови редовно држе предавање и одржавају састанке по стручним питањима, На овај начин разрађују сва спорна питања и побољ-
~; 63
На часу бокса
а
НАШИ ЉУДИ НА СВОЈИМ РАДНИМ МЕСТИМА
АД смо замолили послово>
ђу робле куће број 1 На-
родног _ магазина, Рајка Коларовића, да нам каже која се продавачница највише истиче на раду, он се очигледно на шао у недоумици.
— Не бих могао да се одлучим, рекао је после кратког размишљања, јер има неколико девојака које се залажу више од осталих. То је и разумљиво, јер овде ради неколико стотина људи. Свакако, најбоље су Босиљка Цветковић, Олга Вујошевић, Јованка Вјештица, Добрила Јовић, Софија Јерковић. „Али, показаћу вам их на радним местима па сами одлучи“ те...
„ТО ЈЕ ЈЕДНА ОД НАЈБОЉИХ".. Међутим у том тренутку У канцеларију пословође дотрчала је задихана омања девојка са плетеницама.
—Ухватила сам лепова, узвикнула је .
—Каквог лопова
—Покушао је да ми украде кофер, али сам на време приметила. — Како је то било Смири се па нам испричај испочетка, рекао је пословођа .
— Хтео је да купи кофер, али бирао је толико дуго, да сам посумњала. Најзад, кад је око тезге било највише света, узео је један. Написала сам му рачун и дала да га исплати. Од“ мах затим хтела сам да услу“ жим другу муштерију, али приметила сам да оног кофера нема. Оставила сам све и отрчала до благајне, где сам се уверила да кофер није плаћен .„Стрчала сам доле у радњу, али га тамо већ није било. Мпак, стигла сам га на улици. Био је збуњен. Казао је да је заборавио да плати.
—То је једна од пајбсољих —Олгица Вујошевић— рече задовољно пословођа, кад су се
НИ оЈ
547—65; 24. 2р53—55,
веп:; КАНАКГАЈТС (В5к) Ста РОС рКМто
1. е2—е4, ст—е5; 2. 521—1%, 81—а6; 3. 842аа, с5:а4; 4. 513:44, 568—16: 5 5р1—е3, етеб; 6. 11—е2, г18-—е7; 7. 0—0, 0—о (об бпо стт! па оот тези Јита 7. = ат—аб. 58 ргефијот да ротоби Њ7—65 доде па топ кгЛи до имејануе.у; 8. 121—е3, 558—е6: 9. #—, _ рев—4а7; 10. ра:—е1, 566:44; 1. рез; 44, 1,47—е6;. 12. пе2—а3, 46—45; 13. е4е5, 516—а7; 14. ре1—ез (вец је !:5а0о 12 0: Туагапја за падтобпт ројогајет 1 рте!пјот да зргомеде впаЖап парад па гаје мот КгИи. 2а стпова је (ебКко да доде а ртонујите.), Бт—р6; 15. Ред=-ћа, е7— 6; 10. 13, рет Сб; 18. 523—е2, 17—15; 18. #2– и! о рав—ет; 19. к4:5, еб:65; 20. ТЕЗ—ЕЗ, Пет—еб; 21. Ка1—11, ТЕ—17) 22, та!—Е',
ра па еб. Хајо ђен пе поз одтаћ Копја пафган 1 догуојјама ртонутки да изте ребака, 583:14; 27. резиа, _ Пеб—с8; 28. Тигив+!! Стп! ргедаје.
Ма 28. .. ћт:иб медно Ђ! 29. рћ5:56+ 1 сгт! пе тлофе да Бгапј тла!. Кагакајје је одИбпо Кког5Но вјађ 55ђет Риса ш офуагапји 1 ихогпо је зргоео паргд.
Б1анодагеб! оуој реа! гпајзјога Кага. Мајјса Веонгадзк! Заћ-иђ (6178 »Мега(асд Фоо је глес ргобу ибЏапзков »тетута« ва 41 ро:3 1 ро. Кгајпј гегина! Рејон еКћрпон ргуепууа ГМЕЈ и Хангеђи Ро је Медес! 1 Веоптадак! штуета ће заћ-ЕЛир 36 1 ро, 2. »МЛадозк (Хангеђ) 31 | ро; 3. »РагИхап« 28 1 ро, 4. »Кктитп« (ајо“ ђујапа 27 1 ро, 5.—6. Веонтаазк! ћи 1 Моуозаазк! баћ-Кјиђ 27, 7. »Лангеђ« 23 1 ро 1 8, »Вогас« (Сасак) 22 роепа,
нити они пина шиити ин аи. мини ни и ита
врата за овом затворила,
НАЈЛЕПШЕ ОДЕЉЕЊЕ „НА-МА"
Иако има свега осамнаест г0дина, Олгица са успехом оба ља дужност шефа одељења. За своје залагање добила је махсимум плате за звање млађег привредног помоћника. Њено 0одељење — бижутерија п колена талантерија, на првом спрату, најлешше је у обе куће „На-ме". Приликом инвентарисања робе
Олга Вујошевић
Олгица обично ради на најтежим одељењима и то са пот“ пуни успехом.
Право је задовољство посматрати је на раду. Ако не услужује муштерију, она сређује пазар и извештаје, или уређује витрине, у којима је сва роба врло укусно распоређена и изложена.
Али, свакако за муштерију је највеће задовољство опхођење и предусретљивост ове девојке за тезгом.
—Рукавице су малочас распродате. Али добићемо за неки дан, Навратите.
—Имате ли већи број ових сандала — пита муштерија.
— Дођите поподне, биће их. Много се траже, јер су врло у“ кусне и лаке, —одговара Олги“ ца.
М тако човек иако можда и не нађе оно што му треба, оде задовољан и помисли у себи: што није и у осталим трговина-
ма овако. ви
Приближава се дванаест часова. Глас преко микрофона у“ позорава шефове одељења да припреме обрачуне, а омладинце да имају после затварања радње кратку конференцију.
Чим је избило подне, Олгица је отрчала на други спрат на излаз за особље, да још једном опомепе своје другове и друга“ рице за конференцију. Јер, Олгица је не само добра радница, него и добра омладинка, коју су омладинци овог трговачког предузећа изабрали за члана секретаријата свог актива.
М. Р.
Е 8 5 Е Е Е Е 5 Е Е в Е = Б 5 Е Е = 5 = = в 8 = 5 5 Е = 5 Е 8 Е = = в Е Е Е Е Е
шавају резултате. Исто тако, сарадници катедри непосредно учествују у Раду Савеза као стручњаци, Поред овог рада, студенти за време педагошке праксе раде у друштвима, секцијама и клубовима. На тај начин, не само да помажу подизање квалитета истима, већ се и практично оспособљавају за будући рад са омладином, Даље, Институт помаже друштвима уступањем слободних термина у салама и базену за такмичење и тренинге само, на жалост, често долази до инцидената. Појединци, упркос казнама, неодговорно се односе према инвентару и персоналу. Најбољи пример недисциплине пружају пливачи Железничара. Уместо да се придржавају прописа и уводе двадесет пет пливача, руководство ове секције често на силу убацује педесет и више. Уколико се овако настави, ми ћемо бити присиљени да извесним секцијама и клубозима забрас даље коришћење наших просторија. Будући рад
Основни задатак Института је подизање путем високо квалификованих кадрова физичкг културе. Спепијализација има за циљ: што више радити са 0младином. Сада се испитује меогућност да се уместо једног или лва часа недељво, колико се сада одржавају часови фискултуре по гимназијама», увеле пише часова, као што је то случај у свим осталим земљама. Ако ступањ физичког образовања омладине буде на висини, тада не само да ће она бити здрава и чврста, већ ће се подићи и квалитет спорта.
У односу на радничку омледину испитују се могућнссти увођења такозване производне гимнастике, по фабрикама им предузећима. Ове фискултурне паузе У раду имале би за циљ подизање здравља и радне способности појединаца. Разуме се да би елементи оветгимнастике одговарали врсти рада. :
Упоредо са испитивањем могућности још бољег рада и побољшања квалитета и масовности фискултуре у нашој земљи, Институт редовно одржава везе са сличним установама у иностранству. До сада је дошло до измене искуства са Националним институтом за спорт у Паризу, Гимнастичким институтом у Штобхолму, Инст том за физичк у Брислу и ИМ за С ју за циљ физичко образовање младежи,
ж Дееше ла љули...
... да је један од најбољих играча ентлеске репрезентације центархалф Ккомплптон постигао први гол за нашу репрезентацију. Ћ .
•..да је после узбудљивог краја футбалске утакмице између Црвене звезде и Спартака неки духовити присталица Хајдука објавио преко микрофона да је Хајдук изгубио од Будућности. Шала је успела, јер су Звездини навијачи направили праве манифестације ма игралишту, „
... да се шеснаестогодишња холанђанка Вилема Гертје сматра за најбољу светску пливачицу леђног стила, Она у овим дисциплинама држи три светска рекорда и то за 100 јарди: 1:%,6, 200 метара #2:35,3 и 400 метара 5:28.
.
„.. да је недељна утакмица Наша крила — Локомотива почела тринаест минута касније јер није дошао миједан од одређених судија. Занимљиво да завреме полувремена нико није знао ко су Уве ЕРИ 52 Ка пон тек касни-
то ли Гојко ковић и Никола Јовановић. ј ти ,
... да су Беару Ентлези назвали „балерина", а Ђајића „плави отров". Нарочито у другом полупремену Беара је бриљирао сјајним парадама и тако оправдао симпатије енглеске публике, ·
2