Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

37

УТВРЪИВАНзЕ ОЧИНСТВА

це говоре да су имали односе у критично време зачећа, и на основу чега се може претпоставити да je неко од њих детињи отац. Треба сада утврдити ко je од тих лица стварно природни отац. При решавагьу тога питан>а у новије време у многим државама се служи судска пракса вештачењем на основу анализе крви. Треба одмах иетакнути да се на овај начин не може дати позитивно решење ко je од више љубавника отац, него ко од њих није отац. То не стружа позитиван доказ ко je, него негативен ко није отац детињи. На тај се начин не може утврдити него само оповрћи претпоставка о очинству и тако ослободити извесне саложнике од тужбе.

У чему се састоји вештачетье анализом крви? У пракси се примењују два начина вештачења анализом крви: а) упоређивањем крвних трупа, б) упоређивањем крвних фактора (9).

Постоје у основи четири крвне трупе: О, А, В, AB. По својој крви сваки човек мора припадати једној од ових трупа. Крвне се трупе наслеђују. Тако, ако дете има трупу AB, a мајка трупу А, <)нда je искључено да отац детињи може бити лице чија крв припада групи О.

С обзиром на крвне факторе људи се могу поделити у три врете; оне које имају крвни фактор М, оне које имају крвни фактор N, и онекоје имају фактор М. N. Крвни фактори се, наслеђују. Тако, ако дете има крвни фактор М a мајка исто тако крвни фактор М, онда отац тога детета не може бити човек који има крвни фактор N.

Ни првим ни другим начином анализе не може се постићи потпуна тачност, извесност, него само велика вероватноћа, jep ce приликом анализе могу десити извесне грешке и отступања. Да би се постигао што већи степей вероватноће потребно je вршити анализу крви путем оба метода. Ако један и други метод доводе до истих резултата, тада се може с правом закључити да извесни човек није отац детета. Изгледи искључења очинства на основу ова два метода пењу се на 60°/о.

Наша судска пракса служи се овим начином вештачења при оспоравању и истраживању очинства. Дакле, вештачегье анализом крви стекло je право грађанства у нашој судској пракси. Овде се, међутим, појављују извесне тешкоће. Вештачење се не може изводити на лицу места него у специјалним заводима којих има мало у нашој земљи. Оно je доста скупо и може дати резултате ако je крв свежа. И поред свих недостатака и незгода вештачење анализом крви треба усвојити као доказ о томе ко није отац детињи, као што je то уосталом учињено и у страној судској пракси (10).

(9) Др. Дим, Ж. Калић, Патернитет и крвне трупе, Медицински гласник, Београд 1946, 1, 13 и сл.

(10) René Savatier, Cours de droit civil, Paris 1947, I, 224; Hallanik Sayn, Das Bürgerliche Gesetzbuch, Leipzig 1935, IV, 319.