Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
4
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
ном праву у њеном општем и класичном изражају, значи међународном праву које je постојало пре Повеље.
Ако анализирамо ову Келзенову замисао, али ако при тој анализи не будемо остали строго при правничком апстрактном резоновању, ми не можемо извршити анализу ако не водимо рачуна о текућем животу и о значају Повеље за општи развој човечанства. Пре свега из те анализе излази да ако- правила међународног права, да би била обавезна, морају одговарати не само Повељи него и рани јем класичном међународном праву, онда сви нови принципи унети у Повељу остају без правне важности. Ако идемо за мигшьу проф. Келзена онда би имали пред собом три трупе норми и то:
1) Оне које су биле признате као правила међународног класичног права до оснивања ОУН. То би били међународни правни стандарди које je класично међународно право признавало као обавезне за цивилизована нације. То су они стандарди који се по Опенхајму намећу као обавезни свакој држави чим она ступи у међународну заједницу и чији се обавезни карактер не може умањити чак ни изричном вољом такве државе.
Ова прва трупа наметала би појединим државама обавезе коje би постојале чак и против воље већине држава које би сматрале да су извршиле ревизију класичног међународног права Повељом, јер та ревизија по Келзену не би утицала на међународно класично право ако je извршена у оквиру ОУН. Ми сматрамо да би овакво. резоновање значило да би ова трупа правила претстављала непомичну тврђаву општих начела и правила од којих се могу чинити уговорна привремена отступања, али за која не постоји никаква могућност да их народи који учествују у том привременом отступању измене генералишући резултате до којих су уговорно дошли. То he рећи да je класично међународно право основица за стварање уговорив заједнице ОУН ида та заједница зато што je по форми доброволен и уговорна претставља карактеристике једног специјалног правног система чија се правила оснивају на границама овлашћења установе права уговарања по класичном међународном праву које je, и које остаје да буде, једина општа вредност у међународном праву.
2) Другу трупу чинила би правила која се оснивају на уговорном односу израженом у Повељи ОУН и у другим текстовима заснованим на Повељи. Ова трупа претстављала би позитивно и обавезно право али само за државе чланице ОУН и за оне државе које таква правила прихвате и то у мери која je одређена актом прихватања. Ова правила као право примешивала би се стриктно само на оне државе које су га прихватила и свака од њих могла би у сваком тренутку да истине приговор против конкретног постојања њене обавезе да примењује право ОУН тврдећи да та обавеза прелази границе њеног приступања одређеном тексту, акцији или организации у оквирима ОУН. Другим