Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

Врховни суд сматра да у овом правкой случају не постоји ниједна од ове три врсте заблуде. Међутим сводим образложењем стварно показује да нема заблуде о физичкој личности и заблуде о битним особинама брачног друга, док се у погледу заблуде о грађанској личности задовољава само констатацијом да не постоји. „Нидедан од два случаја заблуде у погледу идентитета особе не постоди”, каже Врховни суд. „Тужитељица je упознала особу одређену, мупгкарца, ратног заробљеника, одлучила да са њим склони брак и са њим je заиста и закључила брак, али тужитељица није склонила брак са другом особом, различитом од оне с којом je брак хтела да склони.” Овакво образложење се односи само на заблуду о физичкој личности. Тужиља није била у заблуди о физичкој личности свога вереника, али je била у заблуди у погледу чињеница које чине његову грађанску личност. Туженик je приликом закључења брака прикрио име и место пребивања. Он je тужиљу свесно довео у заблуду. Није дакле у питању обична, већ свесно изазвана заблуда превара. Према нашим позитивним прописима заблуда о грађанској личности je, као што смо видели, разлог за поништевье брака. Овим се правом може да користи „само брачни друг који je..., у заблуди пристао на брак” у року од године дана од када je заблуда уочена (чл. 48 Основног закона о браку). Зашто се тужиља није користила правом на поништење брака, то je питање које се тиче ње саме.

Жичомир Ђорђевић

ВОЂЕЊЕ УПРАВНОГ СПОРА ПРОТИВ АКТА ДОНЕТОГ ПО ПРАВУ НАДЗОРА

По питању могућности вођења управног спора против управног акта донетог по праву надзора, врховни судови HP Словеније и HP Хрватске заузели су у неколико случајева принципијелно негативно становиште. Сматрајући да акт донет по праву надзора ни je „управни акт”, односно да се у таквом случају „ради о ствари о којој се не. може водити управни спор”, поменути судови су решением одбацили тужбе које су биле поднете против таквих аката. По истом питању Савезни врховни суд (и Врховни суд HP Србије) стао je на супротно гледихпте сматрајући да се и против акта донетог по праву надзора под законским условима може водити управни спор. С обзиром на начелан значај овог проблема, интересантно je исцрпније приказати разлоге који су руководили помеиуте судове да у овом питању заузму супротна гледишта.

I. У три случаја Врховни суд HP Словеније je сматрао да акт донет по праву надзора није управни акт у см. чл. 5 Закона о