Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

хову претставку против другостепеног решења. Будући да се према напред цитираном пропису против таквих решења не може водити управни спор, ваљало je у смислу чл. 27 т. 5 у вези чл. 8 т. 5 ЗОУС тужбу одбацити.”(4)

Као што се из дитираних образложегьа види, оба републичка суда сматрају да се против аката донетих по праву надзора принципијелно не може водити управни спор. До таквог схватања оба суда долазе полазећи од одредаба чл. 6 Закона о управним споровика. Пошто акт донет по праву надзора не претставл>а управни акт који je донет у другом степену, a није ни првостепени акт против кога нема места жалби у управном поступку, то на поставлена питање оба суда дају негативан одговор: Врховни суд HP Словеније закључује да акт донет по праву надзора није управни акт у см. чл. 5 овог Закона па следствено решењем одбацује тужбе на основу чл. 27 т. 2; Врховни суд HP Хрватске сматра да акт донет по праву надзора претставља ствар у којој се у см. чл. 8 т. 5 „поизречној одредби закона не може водити управни спор” и на основу чл. 27 т. 5 решењем одбацује тужбу као недопуштену.

11. Поступајући у напред наведении случајевима по уложеним жалбама као другостепени суд, Савезни врховни суд je стао на гледиште да се против акта донетог по праву надзора под законским условима може водити управни спор. Разлози Савезног врховног суда могу се резимирати на следећи начин:

Савезни врховни суд не прихвата становиште првостепених судова да се управни спор не би уопште могао покренути против управних аката донетих по праву надзора. За покретање управног спора није одлучујуће то да ли je акт донет у управном поступку или по праву надзора, већ да ли се ради о управном акту у см. чл. 5 ст. 2 Закона о управним споровима, тј. да ли je у питању управни акт државног органа донет у управној ствари којим се решава о праву или обавези одређеног појединца. Одредба чл. 6 ст. 1, по коjoj се управни спор може покренути против управног акта који je донет у другом степену, може се тумачити само тако да странка у циљу заштите својих права не може мимоићи виши орган у редовном поступку и да може покренути управни спор само ако je исцрпла правка средства у редовном управном поступку. У ст. 2 истог клана предвиђено je да се управни спор може покренути и против првостепеног акта против кога нема места жалби у управном поступку, како би судском контролом законитости могли бити обухваћени сви управни акти које доносе они државни органи чији се управни акти у управном поступку жалбом не могу побијати.

Ако управни орган, решавајући по праву надзора, донесе ново решење које претставља управни акт у см. чл. 5 ст. 2, настаје

(4) Образложење решења У бр. 2673/52 од 23 октобра 1952 г.