Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

78

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

нова правка ситуација која може бити предмет управног спора. „А пошто против тога решења нема места жалби у управном поступку, то се против њега може покренути управни спор, ако су испуњени остали услови из ЗОУС-а, а не може се услед тога што je то решење донето по праву надзора, односно услед тога што je изузетно решавао виши орган, искл>учити судска контрола законитости таквих аката којој по ЗОУС подлежу сви управни акти у см. чл. 5 тога Закона, нити се такви управни акти смеју изједначити са контролом ко ja се врши у управном спору.”(s) Не мења ствар што виши управни орган није дужан да по праву надзора на захтев странке донесе решење, нити je значајно то што странка не може уложити жалбу ни покренути управни спор ако тај виши орган неће да донесе решенье по њеном захтеву, јер из права надзора као ванредног правног средства извире и право вишег органа да сам одлучује да ли ће у поједином случају интервенисати.

Ако управни орган, као надзорни орган, решавајући о претставци односно притужби странке против другостепеног решења ову претставку одбаци, значи да није користио своје право надзора услед чега није настала нова спорна правна ситуација, јер надзорни орган није решавао о праву или обавези одређеног појединца, о којем je већ коначно решено у редовном управном поступку, па се из тих разлога против таквог акта не може водити управни спор (6).

На основу ових разлога Савезни врховни суд je уважио жалбе против два решења Врховног суда HP Словеније (у предметима У бр. 1081/52 и 1121/52) и вратио je предмете првостепеном суду да тужбе расправи и спорове пресудама реши. У трећем предмету Врховног суда HP Словеније као и у случају који je решавао Врховни суд HP Хрватске, жалбе су одбијене иако нису усвојени разлози првостепеног суда, пошто je Савезни врховни суд у тим случајевима нашао да надзорни органи нису користили своје право надзора и нису донели управне акте у см. чл. 5 па je било места примени чл. 27 т. 2 Закона о управним споровима по коме се тужбе имају одбацити.

Из образложегьа Савезног врховног суда јасно произилази неоснованост разлога врховних судова HP Словеније и HP Хрватске у наведеним случајевима. Иако je Врховни суд HP Словеније у налред наведеним примерима тужбе одбацио формално на основу чл. 27 т. 2, из датах образложења произилази да оспорени акти донети по праву надзора нису фактички ни били оцењивани по чл. 5, већ се пошло од прописа чл. 6 ст. 2 и у том члану je нађен основ за одбацивање жалби иако чл. 27 ст. 2 за то не даје могућности. Што се тиче правног схватања Врховног суда HP Хрватске, оно je у опом случају било и неуыесно пошто акти донети по праву надзора ни

(5) Образложење решења Уж. 6р. 80,52 од 11 новембра 1952.