Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИКАЗИ

Arthur Nikisch: ZIVILPROZESSRECHT. Ein Lehrbuch. Zweite, ergänzte Auflage, 1952, J. С, B. Mohr (Paul Siebeck), Tübingen, 636 + XVI S.

Грађанско процесно право je дисциплина за коју je највише интереса показала немачка наука. Судећи по научним публикацијама после Другог светског рата, тај интерес није опао. Но, и поред тога, проф. Никит (Кил) жали се у предговору свом уцбенику да грађанско процесно право већ дуже времена не заузима у универзитетској настави у Немачкој оно место које му припада по његовом значају за научно образована правника (стр. V). У обимном делу које обухвата само парнични поступак H, je основним теориским проблемима поклонио главку пажњу. По питању места процесног права у општем правном систему, H. je доследан традиционалном схватању немачке науке: процесно право спада у јавно право и као такво строго се разликује од приватног (стр. 16) Оно није само једно „техничко право” чија je садржина условљена искључиво разлозима целисходности. Историја развитка процесног права, каже писац, показује да ово право, готово више него материјално, одражава основне идеје државног и друштвеног уређења и са тим идејама се мења. Као одлику савременог процесног права, Н. истине јачање улоге суда у спору (стр. 18 и 226) и попуштање строгости форме (стр. 28). Говорећи о судиској независности, Н. подвлачи да она не може да значи изузимавье судије од владајуће политичке идеологије (стр. 71). Код Н. се oceha утицај оне немачке правке школе која je позната под именом школе интересне јуриспруденције. Он није наклоњен појмовима и конструкцијама. То се, пре свега, види у излагању о праву на тужбу. Овде се он са својим ставом према појму правозаштитног захтева прикључује немачким писцима новијег времена (Розенберг, Шенке) који овај појам (изразит резултат појмовне јуриспруденције) стављају у музеј теорија (стр. 7). H. je скептичан и према научној вредности појма процесног односа. Та вредност лежи углавном у теориском објашњењу могућности спајања процеса (стр. 17) Критичан став пишчев према појмовима дошао je до најјачег изражаја код проблема идентитета предмета. Ту je он дошао до нових, оригиналних закључака, објављених први пут у монографији Der Streitgegenstand im Zivilprozes's, 1936, Идентитет предмета спора, тј, тужбеног захтева, одређује се садржином правые последице коју тужилац ставља у тужбени предлог, и животным догађајем из којег он ту последицу изводи, Тај догађај претставља основ тужбеног захтева. Притом je за идентитет безначајно коју грађанскоправну установу даје основ у свом правном резултату. Основ тужбеног захтева остаје непромењен све док животни догађај остаје као це-