Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

НАЧЕЛО ЈЕДИНСТВА ВЛАСТИ

137

штина, и то квалификованом а не обичном већином, у чему се овај поступай разликује од поступка за доношење закона. И ово je једно средство обезбеђења јединства социјалистичког друштвеног уређења и правног система, а тиме и јединства власти ко je ce кроз тај систем изражава. Даље. Савезно извршно веће яепосредни извршни орган Савезне народне скупштине, њено уже тело као носилац шенкх политичких извршних функција има право обуставити од извршења уредбе и друге акте извршног већа народне републике, ако су они у супротности са савезним законом или уредбом Савезног извршног већа. Извршно веће народне републике, ако ни je сагласно са одлуком Савезног извршног већа, може изнети овако настало, спорно питање пред Савезну народну скупштину, која доноси коначну одлуку. Савезно извршно веће може од извршног већа народне републике захтеватида укине или поништи акт републичког органа управе, ако je тај акт у несагласности са савезним прописима (законом, уредбом и др.). Савезни државни секретари, руководиоци савезних државних секретариата ; који су основани, наместо укинутих министарстава односно савета, за вршење послова једне или више грана управе из надлежности федерације имају право, сваки у оквиру своје надлежности, да пониште или укину незаконите акте одговарајућих републичких органа управе, ако су ти акти донети у пословима из искључиве надлежности федерације, чије je извршење пренесено савезним законом или уредбом на републичке органе. Најзад, међу правним средствами да поменемо овде и овлашћење Савезног врховног суда, чије чланове бира и смењује Савезна народна скупштина, да оцењује у поступку по захтеву за заштиту зажонитости, законжгост правноснажних одлука свих судова у ФНРЈ у погледу примене савезних закона (чл. 123 Устава, чл. 62 Закона о уређењу народних судова). Наведосмо нравна средства за обезбеђење јединства сопијалистичког друштвеног уређења и правног система кроз који се изражава јединство власти и поред примене у нашем уставном систему начела федерације и широке самоуправе и децентрализације локалних органа. Били бисмо врло непотпуни кад овде не бисмо указали на оно што чини основу јединства југословенске социјалистичке заједнице. А то je на један врло јасан и прегнантан начин изразио Е. Кардељ у свои експозеу уз предлог Уставног закона (13 јануара 1953) овим речима; ~.. .Наша југословенска социјалистичка заједница ... не ствара се на бази неких националистичких теорија, нити има за базу било какве теорије о спајању језика или националне културе. Она се темељи на заједничком друштвеном интересу свих трудбеника без обзира на њихову националну приладност и зато je она чвршћа од сваке друге могуће заједнице, Сва друштвена средства за производњу су општенародна имовина, то