Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

138

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТ A

јест, практички узевши, својина свих трудбеника наше земље. Њихово максимално коришћење и унапређење претставља заједнички интерес сваког појединог трудбеника, за које je та колективна својина уједно њихова лична својина. Ту je тај нови фактор који ствара социјалистичку заједницу новог типа у којој језик и национална култура постају споредни фактор, који никоме неће сметати да се не осећа исто с другим трудбеницима ма којим језиком они говорили. То je, дакле, онај фактор који чини заједницу југословенских народа заједницом југосло венских ради их људи и који чини могућим да се сваки наш трудбеник с поносом може назвати Југословеном, припадником југословенске социјалистичке заједнице, а да се тиме не одриче ни своје националне припадности, ни љубави за свој национални језик и културу. Гледана с тога гледишта и наша федерација није више федерација старог типа. Она више није само уједињење нација и њихових држава, него je пре снега постала носилац одређених друштвених функција јединствене социјалистичке заједнице југословенских трудбеника“. Показасмо вертикалну линију јединства власти добивену повезивањем (помоћу наведених инструмената на одређеној основи) органа државне власти ужих и ширих политичких територијалних јединица које чине социјалистичку демократску јутословенску федеративну републику. Да се сад осврнемо на хоризонталне линије. Њих, найме, има више бар три и пре би се могле назвати круговима са маркираним радијусима, међусобно повезаним вертикалном линијом о којај je малочас било товора. Ово што следи, надамо се, оправдаћв и објасниће употребљену слику. Као што смо већ рекли, начело демократског јединства власти не значи да један државни орган, односно једна врста државног органа врши целокупну власт и обавља све послове. То јединство je углавном у j единству законодавне и извршне власти, а поред тога постоји извесна подела рада између постојећих разних државних органа. Такво јединство се изражава и остварује у нашем новом уставном систему овако. Народни одбори су највиши органи државне власти општине, среза и града и њима су подређени сви локални органи управе. Народни одбори врше све функције државне управе и преко својих колегијалних органа (савета) и других од њих зависних органа претседника народног одбора, администрације народног одбора односно појединих њених овлашћених и од савета и народног одбора контролисаних шефова. Укинути су извршни одбори народног одбора чије je постојање и рад омогућавало „отуђење власти од народног одбора у корист његовог извршног органа”. Народни одбори бирају и разрешавају судије поротнике среских и окружних судова. Ето једног круга хоризонталне линије.