Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

140

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

да укину акте својих извршних органа. Извршни органи власти, чак и кад су највиши (Претседник републике) нису равноправии са одговарајућим претставничким органом власти, него увек њему потчињени. Например, Претседник републике и Савезно извршно веће немају ниједно овлашћење које би их стављало на равну ногу, као неке паралелне „уставне факторе“ са Савезном народном скупштином. Они немају право вета па ни суспензивног у доношењу закона; изгласани закон Претседник републике дужан je прогласити, а Извршно веће дужно je побринути се за његово објављивање; дужни су поступати по закону и извршавати га; они немају право распустити скупштину по свом нахођењу. Савезно извршно веће може донети акт о распуштању скупштине и Савезног већа само у случају несагласности домова односно већа, дакле само по сили саме уставне одредбе као кьея извршилац. Извршни органи су не само потчињени, него и одговорни оном претставничком телу чији су извршни органи и које их je бирало. Они су дужни да подносе претставничким органима редовне извештаје о свом раду а и ванредне по захтеву; дужни су, дакле, да полажу рачун о свом раду и могу бити смењени и пре истека времена на које су одређени. То важи не само за извршне органе народних одбора, него и за републичко извршно веће и поједине његове чланове, Савезно извршно веће и поједине његове чланове, и за Претседника Републике. Сличан положај имају органи управе према извршним органима претставничких тела, тј. по ложа ј потчињености и одговорности са могућношћу смењивања. Не садржи наш уставни систем само средства за обезбеђење јединства власти у смислу јединства законодавне и извршне власти. У њему су дата извесна средства за повезивање у потребној мери закокодавне и судске власти, која није засебна власт, него само посебан орган ]единствене власти за вршење правосуђа. Једно такво средство смо већ навели: право претставничког органа да бирају и смењују судије одговарајућих судова. Друго средство je уставна одредба по којој сви акти органа правосуђа, као и органа управе, морају бити основани на закону. Као допуна овог средства иде устаыова обавезног тумачења закона (савезничких и републичких). Ово обавезно тумачење закона давали су раније президијуми народних скупштина, а сада по нашем новом уставном систему то право имају сталне комисије за тумачење закона које као органи Савезне односно републичких народних скупштина врше ту надлежност, уз накнадну потврду њихових надлежних домова. Ова средства су заиста довољна да се и на овом плану постиЈне јединство власти, посебно јединство законодавне и извршне власти. Само, она треба да буду употребљавана од онога коме су иамењена. Стога да би се оживео рад претставничких тела и омогућило да она заиста буду не само формални носиоци него и највиши,