Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУВЕРЕНОСТ У ФНРЈ И САВЕЗНИ УСТАВНИ ЗАКОН

Нови савезни Уставни закон од 13 јануара т.г. већ je изазвао занимљиве расправе око питања суверености у ФНРЈ. Те расправе су настале због тога што Устав од 1946 помиње сувереност народних република, док Уставни закон то не чини. У дискусији о Уставном закону у законодавном одбору Савезног већа народни посланик проф. др. Макс Шнудерл je изнео гледиште да сувереност република не постоји и да зато у Уставном закону и не треба говорити о томе. То гледиште je усвојено и Уставни закон je изгласан тако да je изостављено спомињање суверености народних република.

Тако се нови Уставим закон разликује од старог Устава, који je у чл. 9 утврђивао да постоји сувереност народних република, која je „ограничена само правима која су дата Федеративној Народној Републици Југославији”, као и да ФНРЈ „штити и брани суверена права народних република”. Исто тако стари Устав у свом чл. 10 прописивао je да je „противан Уставу сваки акт уперен против суверености... народних република”. У Уставном закону, пак, говори се у чл. 1 једино о томе да су народи Југославије ’’суверени и равноправии,” а ништа се не говори о суверености народних република. У вези с тим поставило се и питање да ли треба сматрати да по Уставном закону сувереност република постоји или не, Ово питан>е, пак, неодвојиво je од питања суверености саме савезне државе, ФНРЈ.

Као што смо рекли, Устав од 1946 прописивао je да су суверене и савезна држава, ФНРЈ, као и државе-чланице, народне републике. Истина, по том Уставу, сувереност република je била ограничена сувереношћу ФНРЈ, али je ипак постојала. Међутим, нови Уставни закон не говори ништа позитивно о суверености народних република. Он о томе просто ћути не одређује ни да она постоји ни да не постоји. Пошто je у предлогу тог закона постојала одредба о суверености република, ко ja je после поменуте дискусије у законодавном одбору избачена, то се може сматрати да творци Уставног закона сматрају да та сувереност не постоји. Али из тога шта његови творци сматрају и из изостављања одговарајуће одредбе још не излази и тачан одговор на питање да ли по Уставном закону постоји сувереност република или не. Шта неки закон значи, то, као што je познато, не зависи од мишљења гьеговог творца, већ од онога што je тај творац стварно у закону написао, од законских одредаба. Према томе, и на питање да ли наш Уставни закон установљава сувереност народних република, не може се одговорити на основу тога што je творац тог закона изоставио одредбу којом се потврђивала сувереност република, него само на основу анализе оних одредаба које су садржане у закону, а пре свега одредаба о односу