Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

42

АНАПИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

природно, стално појављују нове категорије лица која учествују у вршењу државних и друштвених служби, па се према томе постаяла питање њиховог изједначавања са службеним лицима у погледу кривичне одговорности. Али ипак, начело законитости у кривичном праву захтева да и овај кривичноправни појам буде законски формулисан. Између осталог тиме ce избегава неједнако третирање и тумачење овог појма у пракси. Међутим, самим прихватањем овог гледишта нису решена сва спорна питања у вези с овим. Као што je напред изложено, спорно je такође питање у ком делу кривичног законика треба да буде ова одредба, у општем или у посебном делу (у одељку који говори о кривичним делима против службене дужности). Ако се прими прво гледиште, онда та одредба, по самој природа ствари, мора бити општа и не могу се обухватити сви случајеви који се појављују y вези с пој единим кривичним делима службених лица. У овом случају у општем делу био би одређен појам службеног лица уопште, како у погледу службеног лица као субјекта кривичног дела тако и у погледу службеног лица као објекта кривичног дела. По другом мишљењу, појам службеног лица требало би одредати у самом одељку који говори о кривичним делима против службене дужности, Али у овом случају појам службеног лица био би више везан за кривична дела из овог одељка, док се данас кривична дела службених лица налазе и у другим одељцима кривичног законика. Постоји, међутим, још једно решење, које изгледа да je најприхватљивије, јер се тиме избегавају све тешкоће у вези с овим питашем. Појам службеног лица могао би се пре свега форму лисати одредбом општег дела кривичног законика. То би била општа законска дефиниција службеног лица у смислу кривичног законика. Она би се односила како на службено лице као субјекта кривичног дела, тако и на службено лице као објекта кривичног дела. У овом случају појам службеног лица био би одређен на један општи начин, једном општом формулой која би више указивала на природу делатности службених лица, тј. на оно што je битно по схватању законодавца у овом погледу, без одређивања свих могућих категорија службених лица. Поред ове опште дефиниције, код сваког кривичног дела, или код сваке трупе кривичних дела службених лица, детаљније би се одредило која службена лица могу извршити то односно та кривична дела. Тиме би законодавац добио више могућности да конкретизира појам службеног лица код појединих кривичних дела службених лица с обзиром на природу бића тих кривичних дела. Овај начин одређивања појма службеног лица имао би више предносги. Услед начина којим je досад уобичајено да се појам службеног лица одреди једном заједничком формулой за све случа,јеве често пута настају извесне тешкоће, а можда се долази и до извеоних нелогичности, кад треба решити да ли једџо службено лице, или једна категорија службених лица, по природа својих де-