Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

сврху поправљања или није. Међутим, у извесним случајевима може доћи до таквих ситуација да учинилац казну само делимично издржи, а да му даље издржавање казне буде опроштено актом амнестије или помиловања или да буде пуштен на условии отпуст и да исти не буде опознан. У овим случајевима претпоставља се да се учинилац поправио односно да постоји друштвени интерес да му се опрости даље издржаваше казне. Ако исти после тога поново изврши кривично дело, он тиме уствари доказује да се није поправио, да делимично издржавање казне није на шега поправно деловало и да није био ни заслужио да му издржаваше преосталог дела казне буде опроштено, па je разумљиво да га треба строжије казнити. Исто тако, ако издржавање казне буде прекинуто, па доцније наступи застарелост извршеша казне у односу на преостали неиздржани део казне, јасно je да оваквог учиниоца, ако изврши ново кривично дело, треба третирати као повратника, јер чишеница да je избегао или чак осујетио потпуно извршегье раније казне ни у ком случају не може побољшавати његов положај. Међутим, и у овом као и у раније наведеним случајевима основни разлог за постојање поврата лежи у томе што je учинилац ранију казну бар делимично издржао, јер Кривични законик сасвим основано сматра да већ и сама та чигьеница да je неко био на издржавагьу казне па опет чини кривична дела, указује да према таквом делинквенту треба појачати репресију, те je стога и разумљиво да Кривични законик и делимично издржану казну признаје као услов за постојаше поврата. Међутим, у случају на који се односи горе наведена одлука Врховног суда не може се узети да постоји поврат. Учинилац je у овом случају уствари само провео извесно време у притвору у току поступка, па je доцније пуштен на слободу. При доношегьу пресуде време проведено у притвору урачунато му je у казну. Међутим. пре него што je почео да издржава остатак изречене казне он je учинио нова кривична дела па je дошло до новог кривичног поступка, на основу кога je донесена пресуда на коју се односи горе описана пресуда Врховног суда. Из изложенога се види да учинилац уствари уопште није издржавао ранију казну, већ je Окружни суд време проведено у притвору а урачунато у казну сматрао као делимично издржану казну. Међутим, кад je у питашу поврат, време проведено у притвору не може се изједначавати са издржавашем казне, с обзиром на то да се захтев да je учинилац ранију казну у целини или делимично издржао поставља због тога што се као опаснији сматра онај учинилац на кога раније издржаваше казне није имало поправно дејство, о чему не може бити говора кад je- у питашу притвор. Између притвора и издржавања казне постоји битна разлика како у погледу шихових задатака тако и у погледу начина шихове примене на учиниоца. Казна je кривична санкција која у првом реду има за циљ поправљаше учиниоца кривичног дела. Овај циљ казне има се у виду и приликом шеног одмераваша, а

228

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА