Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ЖАЛБА У УПРАВНОМ ПОСТУПКУ

143

вао би у другом степену орган управе среза, а о ствари која je у првом степену решена од стране органа среза на основу прописа народног одбора истог среза решавао би у другом степену републички орган управе. Тако би решаване мада у другом степену, али ипак решавање једне управне ствари на коју се примењује пропис народног одбора изгпдло из круга органа тог народног одбора. По једном гледишту, оваква би последица била противна смислу закона којим je народном одбору дато право да својим прописом регулише извесну материју. Јер, кад он има право да самостално регулише једну матери ју, онда нему ондносно неговим öpганима управе утолико пре припада право да у тој материји самостално, дакле без учешћа ког другог органа па ни вишег, решава појединачне управне ствари примету ј у ћи своје прописе којима je та матврија регулиоана. Са овог разлога, решаване по жалби против таквог решена органа управе народног одбора не може се дати у надлежност ког органа изван народног одбора, па ни вишег органа, већ би ова решена била изузета из сваког надзора виших органа. Али пошто се странка не може само због тога лишити права жалбе, она би га задржала, само што би о неној жалби решавао један посебан орган у оквиру самог народног одбора. То би била посебна комисија коју би образовао народни одбор општине односно среза између овојих чланова, која би одгонарала за свој рад самом народном одбору и која би имала своју посебну а.дминистрацију. Решене ове комисије сматрало би се као другосгепено и против нега би се могао непосредно покренути управни спор. Међутим, зато што би комисија била орган народног одбора као што je то и онај орган који je донео првосхепено решене, прагно средство против тог решена био би приговор а не жалба, jep се жалба изјављује вишем органу. Тако, по овом схнатану, против првостепеног решена о каквом je овде реч могао би се изјавити само приговор о коме би решавала посебна комиспја истог народног одбора, чије би се решене сматрало као другостепено. Изложено гледиште садржи три дела; разлог за отступане од начела, одређиване изузетног органа као другостепенаг, и замениване ,права странке на жалбу правом на приговор. а) У погледу разлога због кога се решаване по жалби не би могло ставити у надлежност вишег органа који je изван народног одбора, треба пре свега констатовати да таква немогућност не произлази непосредно из неке законске одредбе којом се уређују односи између органа управе народног одбора и других органа, већ се она само изводи из наведене одредбе о .праву народног одбора да својим прописима самостално регулише извесне послове, што значи да се из одредбе о једној самосталности народног одбсра изводи закључак о постојану једне друге рамо стадности. Међутим, према чл. 21 Основног закона о народним одборима и републичким уставним законима, то самостално регулиоане извесних послова од стране народних одбора стоји под надзором виших претставнич-