Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

89

гана јавне здравствене службе да he порођај вероватно уследити кроз месец дана. А то значи да je осигураник, при кормалном развоју трудноће своје жене, са констатацијом органа јавне здравствене службе да he порођај наступити вероватно кроз месец дана, већ 31 октобра 1954, када je навршио годину дана непрекидног радист стажа, могао да затражи и да добије опрему за дете. Дакле он би на ту помоћ имао право само на основу констатације надлежног органа јавне здравствене службе на дан 3.0 октобра 1954 да ће порођај кроз месец дана вероватно наступити, док зато што je порођај детета, услед више силе, тога дана већ и наступио он на ту помоћ нема право. Не изгледа нам ни да je пропис чл. 102 Закона о здравственом осигурању радника и службеника у овом слуЧају правилно примешен. И органи завода за социјално осигурање и Врховни суд за примену чл. 102 наведеног Закона о здравственом осигурагьу траже као услов да je осигураник иопутьавао усяове за право на опрему детета по ранијим прописима. Међутим, о праву осигураника који су по ранијим прописима испутьавали услове за одређена права болескичког осигурања па та права до ступања новог закона нису остварила, говори пом. чл. 102, ст. 2, који таквим осигураницима даје могућност да то рраво остваре и по яовим прописима. О праву пак осигураника на одређена права из болесничког осигураньа који за остварење тих права нису испуп.авали прописане услове по рани јим прописима говори се у чл. 102, ст. 1, на који се ооигураник и позвао. Тим прописом изрично-се каже: да оситураним лицима ко ja по прописима важећим до 1 јануара 1955 нису стекла одређена права из болесничког осигурагьа зато што нису испуњавала тим прописима предвиђене услове, припадају после 1 јануара 1955 права предвиђена овим Законом ако испун.авају или иопуне услове прописане овим Законом за односна права. У случају који je овде изложен осигураник се по ступању на снату Закона о здравственом осигурању радника и службеника, тј. после 1 јануара 1955, обратно ради призпан.а једног одређеног права из болесничког осигуравьа права на опрему детета за које право по раније важећим прописима није испуњавао услове јер није имао непрекидан радни стаж од године дана (чл. 13 Уредбе о додацима на децу), док по прописима овог новог закона (чл. 40 Закона о здравственом осигурању радника) који за признагье тог права тражи такав стаж од 6 месеци, он те услове испувьава, па му, према чл. 102, ст. 1, овог закона то право и припада. И раопис Завода за социјално осигураше НРС VII/4 бр. 2810/55, на који се Распис овај Завод у свом решењу донетом у овом случају позива, полази од тога да, по чл. 102, ст. 1, Закона о здравственом осигурању радника и службеника, осигураним лицима која по прописима важеЬим до 1 јануара 1955 нису остварила права из болесничког осигурања зато што нису испуњавала тим прописима предвиђене услове, или зато што одређена права раније нису била призната, права предвиђена новим прописима припадају ако испу-