Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

90

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

њавају или доцније испуне услове прописане овим законом. Само што Завод за социјално осигуравье НРС у наведеном распису за остваривање права на погребнину и опрему детета за случајеве који су се десили у 1954, тј. пре ступакьа на снату Закона о здравственом осигуратьу радника и службеника, а захтев се поднойй после ступања на снату овог Закона (после 1 јануара 1955), поставлю као услов, за признанье таквих права да су били испутьени услови за такво право по ранијим прописима. У овом распису, међутим, није даго никакво образложење зашто се код примене чл. 102, ст. 1, Закона о здравственој заштити радника и службеника прави ова разлика за признанье права на погребнину или опрему детета и за шихово остваривагье, тражи да су испутьени услови по ранијим прописима, кад наведени пропис чл. 102, ст. 1, не прави такву разлику, односно не поставлю такве услове. Не изгледа нам основан ни разлог Већа за управне спорове Врховног суда НРС да у овом случају нема места примени чл. 40 у вези чл. 102, Закона о здравственом осигурању радника и службеника због тога што je дете осигураника рођено пре ступатьа на снагу пом. Закона. Ово са рајзлога што из већ наведеног текста чл. 102, ст. 1, Закона о здравственој заштити радника и службеника јасно произилази да се овај пропис баш и односи на осигуранике који по ранијим прописима важећим до 1 ■јануара 1955 кису стекла одређена права из болесничког осигурања зато што нису испуњавала тим прописима предвиђене услове. Дакле односи се баш на случајеве који су се догодили пре ступатьа на снагу пом. Закона о здравственој заштити радника и службеника као што je то овде био случај.

A. Давинић