Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

КАНУН ЛЕКЕ ДУКАЪННА

445

ne; везивањем сточара за -земљу и њиховим претварашем у земљораднике, нарочито таато где су сточари сами приступили обрадаг феудне земл>е као допуну својој сточарској привреди. Али ипак она су, иако делимично расточена (то важи у првом реду за племена),, надживела и Византију и Рашку и, у периоду њихове слабости, после смрти цара Душана, преформирала се и ојачала. Привреда арбанашког племена била je, пре искључиво но пре•гежно, сточарска. Прелазак (делимичан, а иод неких потпун) са сточарства на земл>орадњу новијег je датума (XIX век). Екар тачвю записује и списује њихово силажегье у жупу (пав. дело, стр. 197,, 214—215 и passim). „У Арнаута je главна ствар стока а за земљедјељемало мари. Највише што Арбанас воли то je стока и оружје (стока = ђонја, оружје = ормат). Има људи који имају по 1000 овала, 300 коза, 100 говеда, 40 коња, али се тај држи и тамо да je богат. Ко има двије краве и 30 —40 овала држи се да je сиромах. Има пролетарке и ти иду к богатима те га млијеком храпе й то држе за част,, без да му ишта помага. Има људи који имају до 500 рала зем-гье, али већином су то ливаде за пашу и кошеше сијена. Сиромапшији се са земљодјељем баве. Паче Цряогорцу, кад ce c њим Арнаут сведи, каже му подругљиво: „Иди копа ј руметин“ (кукуруз) (Богишићев архив, XVI, 246, одговор М. Миљанова за Арбанију). Дакле, сточарство с нетто — то je привреда арбанашког племена и братства. Уз то треба додати и ратну привреду (плен и четовагье). Читана Северна Арбанија, иако улази административно у Скадарски пашалук, није јединств-ена облает, јер штанине и брда треба издвојити од остале територије (несумњиво подвргнуте отоманској власти). Али ни брдске области 'области племена нису биле нетто јединствено већ су уствари низ више мањеслободних (условно) и аутономних племена, место непријатељских једних према доугима, каткада груписаних у неколико група (савезничких) према турској власти или према другој груши племена (Малисорска племена, Дукађин, Миридити и сл.). Та су племена саставдьена, са своје стране, од извесних јединица: то нису појединци нити куће (биле оне задружне или не) већ братства. Основна јединица племена je братство (клан, гене, гене). На овоме се вальа задржати. Шта je уствари братство? То je широка породична эаједница, речено најошнтије. Али то je истовремено и трупа у којој констатујемо и извеоне шире друштв-ено-полмтичке моменте, јер та породица није природна група, као биолошка или супружанска породица (репродукција врете, економске потребе) већ je то нарочита друштвека група која je детерминисана одређеним начином привређивагва (сточарство с нетто земљорадње у планини). Припадност групи одређује се по сродству које, такође, није биолошко или природно (јер би било двострано) већ једка чисто друштвена веза и то само по мушкој лози јер планина (као предмет испанце, ирелевантыо да ли je то својина, уживање или коришћеље) пряпада једном ширем колективу који чине само мушкарпи Пошто жене удајом налугптају грушу, оне стога не могу и/мати никаква права на планини.