Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

446

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

као средству за егзистенцију братства. Штавише, напуштајући братство, што je рэдак случај, Арбанас не може продати свој удео у планини, комуну. Жене су у овој патријархалној групи од малог знача ja; њихова улога je у привређивању мала, код неких племена баве се земљорадњом око куће (алат: мотика). Начин привређиван>а сдредио je ко je сродник (роднар Попсвић, нав. дело) па према томе и како се има образовати ова шира трупа братство. Зато женски потомци и жене уопште нису сродници у пуком смислу те речи, јер оне не наслеђују; ко не наслеђује кије сродник. Пречи je у наслеђивању и најудаљенији братственик (20 или 24 стелена сродства) од кћери или сестре. Да je сродство једна чисто друштвена, „вештачка“ установа видимо и по другим односима. Тако у исти ред ствари долазе и односи са ванбрачном децом. Иако су она крвни сродници (консангвинитет), она не улазе у породицу ако их отац изрично не прими чиме их je признао за рођаке. Такође вештачко, цивилно сродство засновано побратимством игра велику улогу у овим породичним агрегатима. У ранијим вековима оно je свакако одиграло чак огромну улогу не толико у стварању братства (то су стари je појаве) колико у формирању племена. А да су племена трајно настајала, чак и после доласка Турака и омеђавања племенских територија, за то имамо доказе у: (1) знатно машем броју генерација код извесних племена (12 —15 колена, та разлика указује на ред досељавања и уклапања у братство, фратрију и племе) и (2) путсписци и званични пописи не знају за извеона племена која данас налазимо и која управо имају маньи број генерација (упор. Екар, отр. 148, 151, можда 155, 234 и сл.). Побратимство се склапа у сакралној форми a узајамно пијење крви ствара претставу о мешању крви, сродству, па према томе и пореклу; заједнички живот, скупке опасности, тежње итд. чине остало у стварању да.ъих претстава о пореклу. Одатле долази да извесна племена имају све одлике великога братства или -фратрије, напр. Хоти су егзогамо племе, „Мирдити су највеће племе у сјеверкој Арбанији, па се не узимају међусобно, па чак ни са Шошима и Шаљанима, са којима их веже далеко сродство, јер су, по предању, од три брата“ (Јовићевић: Малесија, стр, 132). Идентичен процес одиоравао се и у оквиру једнога братства, Приселица у братству поста) е пуноправан (углавном) братственик у Црној Гори. То je једна форма усвојења, убратствљења без сакралнрга чина уствари. Арбанаси немају ту установу (приселице) данас. Она ее не може замислити брз сакралвога чина, али у току прошлих векова бурне историје на нашем тлу не треба искључити ни ту хипотезу „рађања“ братстава и племена. Нарочито не док су та племена имала довољно планине и за приселице. Породила братство, род, кућа код Арбанаса, дакле, не почева на консангвинитету већ на унилатераляом сродству по мушкој лоэи, агнатима. Њу чине стварни или фиктивни потомци епонима, стварног или митскога претка. То убеђење, манифестовано јавно код свих чланова према трећима да су они колектив, потомци наир. Ъон Груде, Лазара Кеће. Васа, Краса, чшьешща да они носе