Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

КАНУН ЛЕКЕ ДУКАЂИНА

447

исто име, да имају йоте дужности култа (Малисор ев. Николу, али свако племе и своју посебну славу или крсно име), обавезе (пре дужности) жаљеша, освете, разне обавезе и забрано (у вези испашс. иэдига, дате вере и примирја међу братствима и племенима) и, најглавније право од свих, право на заједкичку имовину одређеног породичног колектива (братственички, племенски комун). Колективни живот заснован на колективним материјалним правима и интересима као што су колективна иопаша, планина, одбрана од напада, освета, све je то створило ове претставе о заједници, колективу братства и племена. Темель заједнице треба тражити у начину привређивања, сгочарској привреди која захтева постојање великих трупа повезаних чврстим везама ради заштите својих ллаяова и шихове имовине. Трајни заједничЈки живот заснован на -овим елементима то je основа на којој се изграђује агнатски клан (братство), и претставе о заједничком епониму, сродству чланова трупе (пшрег или уже? колектива). Да међу братственицима, с једне стране, и братствима, с друге стране, може бити и стварног сродства, то je ствар не само могућа већ у великом броју случајева и врло вероватна. Али, то ваља подвући, не чини стварно, биолошко сродство основу ове трупе већ само оно које одтовара сточарској привреди. То je, видели смо, по мушкој лози (агнатско). Одатле тако гкрупан значај побратимства. Разне варијанте о епониму у истом племеяу и братству, о колвнима код арбанашких племена, као и суевдних ерпокжх, несумњив су доказ да je епоним постао митска личJHOCT с једне стране, и да je здруживање братства из разлога заједничке привреде, одбране, исапада, један трајан процес у нашим брдским крајевима од яашега доласка на Балкан. Начин сточарског привређиваша летња и зимска испаша на теренима просторно веома удаљеним, издиг у племенску планину у оквиру уже, омеђене већ територије, и одбрана те планине у с ловили су и предодредяли, детерминисали, начин групнот живота у облику клана. Зато, чини се, да je тачније мишљење Цвијића да смо овде у присуству врло отаре установе, ко ja je ту и тамо почела да се расточује у нашој феудалној држави, али која je остала довольно жива и јака да у ■бурним временима од 1355 до краја XV века (тј. пропадакьа ориских држава и доласка Турака) наново процвета (28). Положа) жене у жући и братству, реликти извесног права братства код удаје девојке из братства, купопродаја младе, потпуно искључеше жене из наслеђа и деобе, право прече куповине земље у оквиру братства. све то показује колико je колективни живот братства чврст и жилав а право прече куповине у братству je несумшив трат некадаппьег колективиог присвајатна. Појединац у овом друштву игра, начелно, споредну улогу. Основна јединица, тога друштва je клан или братство (vafazeni (29)

(28) Није искључен један међупериод у Деспотовини за време апсолут«е владе (у извесном смислу) деспота Стевана Високог.

(29) Шуфлај: Срби и Арбанаси, стр. 61.