Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

78

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

јално обезбеђење. Ово решеше je поништено у управном спору и суд je нашао да не стоји тај разлог за одбијаше тужиочевог захтева, У извршешу ове пре суде донетэ je ново другостепено решеше, опет за тужиоца негативно, али са другог празног основа, а не оног због кога je први пут одбијен првостепеним и другостепеним решешем. У новом управном спору поништено je и друго другостепено решеше као незаконито. У извршешу пресуде донете у управном спору другостепени орган je донео ново решеше којим je поново одбио жалбу и потврдио првостепено решеше, али овога пута са разлога да се тужилац није уредно јављао бироу за посредовагье рада ради запослења, те по том основу нема право на материјално обезбеђеше, jep je рвдовно пријављивање постојећим прописима предвиђено као услов за признање права на материјално обэзбеђење. Поступајући на овај начин другостепеяи орган je одузео тужиоцу мотућност да се користи правом жалбе, тј. двостепеног решавања по тој управној ствари, те je тако решавајући као првостепени орган повредио принцип двостепеног решавања у управном поступку. Дакле, ако другостепени орган утврди да није имало места примени правног дрописа на који се позвао првостепени орган, већ да би могао доћи до примене који други правни пропис, у том случају другостапени орган je дужан да поништи првостепено решеше остављајући првостепеном органу да ствар реши у дрвом степену по одговарајућем пропису, а не да другостепени орган ствар сам реши по другом нравном основу. У пракси се поставило питаше временског дејства друтостепеног решеша и то у случазу кад je првостепеним решешем био одбијен захтев странке за признаше неког права, а шена жалба уважена и првостепено решенье преиначено у том смислу што je странци признало то право. Код појединих управних органа испољила се тендендија да се и у таквој ситуацији друтостепеном решешу одреди временеко важење од момента његовог доношеша, а не од момента доношења првостепеног решеша које je у жалбеном поступку преиначено. Међутим, пракса већа за управне опсрове заузела je супротно становиште, налазећи да у таквим случајевима другостепено решеше временски дејствује уназад, од момента доношења првостепеног решења. Таква je пресуда Врховног суда HP Србије У бр. 6479/54 од 6 априла 1955 у чијем je образложењу нарочито натлашено; Оспореним решешем je цењена законитсст ожазбеног решеша и кад je то решеше као незаконито преиначено, то значи да оспорено решеше дејствује уназад од дана доношеша ожалбеног решеша. Преиначавајући ожалбено решеше тужени орган je указао првостепеном органу како je требало поступити при првостепеном решавашу, па стога оспорено решеше мора имати правно дејство од дана доношеша ожалбеног решеша у свему, па и у псгледу даваша која дроистичу из признатог права. За разлику од управносудског поступка у коме се по правилу цени само эаконитост управног акта, у друтостепеном управном поступку цени се не само законитост већ и целисходност првэсте-