Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

80

везног врховног судћ основан je приговор тужиоца да није могао управни орган поводом жалбе на штету жалиоца донети решење. На пггету жалиоца може се решавати по начелима управног поступка само у случајевима кад je посреди јавии интерес. По схватагьу суда није угрожен јавни интерес кад je реч о одређивању висине пореске основице. О јавном интересу у смислу нанела управног поступка може се говорити у случајевима кад je потребно да се отклони тешка опасност по живот и здравље људи, за државну безбедност, за јавни мир и друштвени поредак. Ни један од тих случајева не постоји код утврђиваша пореске основице. (пресуда Савезног врховног суда Уж бр. 5381/54 од 11 фебруара 1955). V. Случајеви укмдања и ништења правоенажних решења Међу основним начелима управног поступка je и начело попгговања правоснажности решетьа донетих у управном поступку. Правоснажност решења значи да je дефинитивно решегье конкретна управна ствар на коју се. оно односи. Ако je правоснажним решењем за страйку конституисано неко право, из правоснажности проистине обавеза за орган који je то решегье донео, као и за друге државне органе, да странци омогући несметано-реализовагье тога права, Уколико je, пак, правоснажним решегьем установлена нека обавеза за странку, државни орган није дужан да по захтеву странке поново решење о шеној обавези ва коју се односи правоснажно решење, али у таквом случају може по свом слободном нахођешу да поново решава о обавези странке и да измени решење у њену корист, под условен да je реч о једностраначкој управној ствари. Дакле, правоснажност решења по правилу не допушта државном органу да поново решава о управној ствари која je расправлена правоснажним решегьем и то све док постоји непрометьено чиавнично и нравно стање на коме je засноваяо правоснажно решење. Пре увођења судске контроле законитости управних аката у пракси управних органа, не само локалним, било je често запостављено ово важно начело управног поступка. Кроз целу праксу већа за управне спорове опажа се настојан.е да се обезбеди строго поштовагье овог начела, Koje je несумњиво врло важан чинилац у борби за законитост и сигурност правног саобрачаја Према судској пракси државни орган je везан и правоснажним управним актом који je донео по слсбодној, дискреционој оцени, те и такав правоснажни акт не може се мењати ван овлашћеаа датих за то у правилима управног поступка (пресуда Врховног суда HP Србије У бр. 5159'53 од 16 новембра 1954). Орган који je донео решеше у управном поступку и доставио га странци везан je тим решењем и пре него што je оно постало правоснажно, те и такво само доставлено решење може ce ј едино мешати под условима предвиђекмм правилима управног поступка (пресуда Врховног суда HP Србије У бр. 3239/52 од 13 маја 1953). Под утицајем судске праксе то начело je у велико j мери данас оживотворено, али joui увек не изостају у пракси управних органа његове повреде.