Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

81

Исто тако, кроз праксу већа за управне спорове постављене су тачно одаеђене границе кад и под којим условима могу доћи до примете изузетни случајеви у којима се може решавати о укидању или ништењу правоснажиих решења. И у овом погледу судском праксом коригована су погрепша схватања појединих управних органа ко ja су тежила да прошире примену оних изузетних'случадева, независно од услова за коде je она везана. Тако се у образложењу пресуде Савезног врховног суда Уж бр. 884/55 од 5 ацрила 1955 нарочито истине следеће: По правним иравилима управног поступка правоснажно решен>е кодим je странка стекла какво право може бити .изменено само у једном од ових случадева ако су испутьени услови за обнову управног поступка; ако je у питагьу нжптаво правоснажно решение; ако укиданье правоонажног решења за/хтева крупан јавни интерес; или ако je за измену правоснажног решегьа дала пристанак странка кода je тим решењем била стекла какво право. 1. Обнови поступка. Обнова управног поступка претставља пут којим се са таксактивно побројаних разлога може ући у поновно решавање отвари која je расправљена у раиије правоснажно окоячаном управном поступку. До обнове може доћи по зактеву странке, или по службенод дужности у цшьу заштите јавног интереса, али у оба случада само под условом да постоји неки од оних законских основа за обнову. У материји обнове управног поступка поставила су се у пракси многа спорна правна питая.а и по њима су у решавању управних опорова заузета становишта већа за управне спорове. Тако je у судокој пракси наглашено начелО' да je за решавање о предлогу странке за обнову поступка надлежан орган који je у рани j ем поступку о дотичној управнод отвари дояео коначно решење (пресуда Врховног суда HP Србије У бр. 6629/54 од 16 јуна 1955). У пракси управних органа, нарочито органа социјалног осигурагьа, били су чеплћи случајеви ништегьа правоснажних решен>а, којима су конституисана (права у корист странака путем обнове управног поступка без учешћа странака у том поступку. На такву праксу управних органа одговорила су већа за управне спорове ниппењем решегьа Донетих у обновљеном поступку без учегпћа странака. У том смислу je характеристична пресуда Врховног суда HP Србије У бр. 5968/54 од 30 марта 1955. Тужени орган je овлашћен да обнови по службеној дужности поступал ако би накладно, после окончања ранијег управног поступка, дошао до таквих нових доказа који би довели до друкчијег решегьа ствари, да су били познати и употребљени у ранијем поступку. Међутим, уколико би тужени орган правилно нашао да с обзиром «а нове доказе има места обнови управног поступка у отвари тужиочевог права о коме постоди правоснажно решење, тај поступак се може обновили само уз учешћа тужиоца као странке чије je право у питагьу.