Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

84

чиненида ко je би да суу.ранијем поступку узете у обзир тада довело до решена какво je донето путем обнове поступка. Обновльени поступай са ранијим поступком чини ј единство и правно дејство обновљеног поступка и огледа се у томе што ставльа ван снаге решена дрнета у ранијем поступку и што се важност новот решена донетог на основу обновльенот поступка распростире уназад, све до момента до којег je допирала важное! ранијих решена ставльених ван снаге. Правно дејство обнове поступка не .ограничава се на будућност, од момента доношена решена о обнови, него обнова дејствује и уназад, ставља ван снаге решена донета у ранијем поступку и у потпуности их замену] е новим решенем донетим на основу обнове. 2. Нарочити случајеви укидања и ништења правоснажног решена. Ништавност правоснажног решена je такав недостаток који кад буде отжривен мора да доведе до поништаја 'решена. Основи ништавости решена донетог у управном поступку су прописима Општег закона о народним одборима из 1952 и правним правилима у управном, поступку лгимитативно набројани и то; кад je решене донето од стране органа који није стварно надлежая за решаване о предмету, или. од органа који ни у ком случају није могао бити овлашћен на доношене таквот решена; кад би се извршенем решена проузроковало какво кривично дело, или би услед извршена настала тешка опасност по живот и здравлье льуди или јавни мир и поредак; кад решене садржи грешку која проузрокује ништавост по некој изричној законској одредби. Код органа управе сталшо се показивала теиденпија да се под наведене законске основе подведе и слгучај кад надзорни орган налази да je у правоснажном решену погрешно применен правни пропис на коме je то решене засновало. Судском праксом пак није допуштено такво пропшрене точно одређених законских основа ништавости (пресуда Савезног врховног суда Уж бр. 170/53 од 3 марта 1953 и Уж бр. 1707/54 од 3 децембра 1954). Из прописа Ошптег закона о народним одборима као и из правних привила управног поступка излазило би да по праву надзора може само виши орган поништити илш укинути решене нижег органа управе у коме je садржана грешка која повлачи шlштавост. Међутим, већа за управне епорове дошла су до логичног закльучка, који je потпуно у складу са цильем ништена правоснажног решена због грешке шшггавости, да и орган који je донео правоснажно ре шене може га поништити или укинути са разлога ништавости (пресуда Савезног врховног суда У бр. 852/54 од 25 септембра 1954). Циль интервенције надзорног органа због ништавости правоснажног решена и природа законских основа ништавости ограничили су надзорни орган само на ништене или укидане правоснажног решена са грешком ништавости, а не овлашћују га на преиначене теквог решена, јер би то значило решаване о самој ствари а то по правилу није у надлежности надзорног органа (пресуда Савезног врховног суда У бр. 1180/52 од 28 новембра 1952 и пресуда Врховног суда HP Србије У бр. 2050/52 од 30 јануара 1953).