Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

288

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Међу чињеничним закључцима најзначајнији су закључци о битним чшьеницама. Њих суд изводи кад оу изведеним доказима утврђене само индиције о битним чшьеницама а не и саме битне чињенице (1). Према томе закључци о битним чшьеницама су закључци о постојању или непостојашу битних чињеница које суд изводи помоћу индиција. 2. - Као и други закључци и закључци о битним чшьеницама не изводе се само из једне премисе већ претпостављају постојање двеју премиса и појављују се као логична консёквенца тих премиса. Утврђена индиција представља само једну од тих премиса. Друга премиса није индиција ни чшьеница уопште. To je једно правило (став). То правило формира се на основу општег животног или стручног искуства. Оно изражава сазнахье стечено из низа доживљених или уочених или проучених чињеница и односа између чињеница. Као такво оно има општу вредност и представља правило стечено општим животним или сгручним искуством (2). Према томе, закључди о битним чшьеницама не заснивају се само на индицијама. Они се изводе из индиција и одговарајућих правила иокуства. Индиције првдстављају посебну а правило искуства општу премису у закльучку о битној чшьеници. Тај закључак појављује се као логична консеквенца тих двеју премиса. 3. Закључци о битним чшьеницама долазе на место битних чивеница. Они замењују битне чишенице и врше њихову функцију. Пресуда се непосредно заснива не само на битним чшьеницама већ и на закључцима о битним чшьеницама, кад те чињенице нису утврђене. Као таскви закључци о битним чшьеницама улазе у састав чшьеничног основа пресуде. Супротно индицијама они чине садржину тога основа. Због тога се чшьенични основ пресуде може састојати не само из битних чињеница већ и из закључака о битним чшьеницама. По своме саставу чшьенични основ пресуде управо може бити тројак. Њега могу чинити само битне чињенице. Такав случај постоји кад су све битне чињенице непосредно утврђене изведеним доказима. Ако су, изведеним доказима непосредно утврђене само извесне битне чшьенице а остале нису, чиаенични основ пресуде састоји се из утврђених битних чшьеница и закључака о осталим битним чињеницама. А ако изведеним доказима није могла бити утврђена непосредно ниједна битна чшьеница састав чшьеничног основа пресуде чине само закључци о битним чшьеницама. Закључци о битним чињеницама, према томе, могу чинити део или цепу садржину чињеничног основа пресуде што зависи од утврђености битних чињеница. 4. Закључци о битним чиаеницама разликују се од правних закључака: (а) по својим премисама и (б) по својој садржиш-х. Ad (а) Премисе правних закључака нису индиције и правила искуства. Правки закључци изводе се из битних чихьеница и закључака о битним чшьеницама и из одговарајућег правног правила (правые норме). ЕЬихово

(1) ПозниН: Грађанско процесно право, 1962, с. 222—223; Schönke Schöder Niese; Lehrbuch des Zivilprozessrechts, 1956, s. 258; Nlklseh: Zivilprozessrecht, 1952, s. 326; Rosenberg: Lehrbuch des deutschen Zivilprozessrechts, 1961, s. 540. (2) Stein: Grundriss des Zivilprozessrechts und des Konkursrechts, 1924, p. 254; Lent: Zivilprozessrecht, 1963, p. 114, 60 —61; Schönke Schröder Niese: op. cit., p. 359; Nlklseh: op. cit., p. 327; Rosenberg: op. cit., p. 546 seq.