Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

456

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

мална одлука Савета дејствује као интерноправна ратификаций док се акт о нотификациям те одлуке третира као ратификациони инструмент. То се не може рећи и за формалне одлуке Савета о закључењу трговинских споразума. Већ je истакнуто да ови споразуми иако практички подлежу ратификациям од стране свих чланица ЕЕЗ и друге утоворнице не садрже одредбе којима своје ступање на снагу условљавају ратификацијом a још мање разменом ратификационих инструмената. Поводом закључења трговинских споразума и споразума о придруживању Европски парламент доноси резолуције којима се изјашњава у погледу правилности спроведеноТ поступка и сагласности постигнутих утаначења са Римским уговором. 3. У току септембра 1962 Савет ЕЕЗ овластио je Комисију да поведе преговоре са Израелом у цшьу регулисања узајамних трговинских односа. Преговори су се водили у три етапе: у децембру 1962, јуну 1963 и априлу 1964 године. После ових преговора текст трговинског споразума je био парафиран 6 маја 1964. Пошто je Савет на дан 8 маја донео формалну одлуку да се споразум заюьучи, исти je потписан 4 јуна 1964. 4, Слично своме узору Трговински споразум са Израелвм не бави се ни питањима царинске уније ни пружањем техничке помоћи Израелу од стране ЕЕЗ. У питању je класичан трговински инструмент којим једна трећа земља и ЕЕЗ регулишу нека питана из области узајамних трговинских односа. Споразум се састоји од уводног дела (преамбуле) и десет чланова. У уводном делу утоворнице истину решеност да учврсте и прошире економске и трговинске односе који постоје између Израела и земаља. чланица ЕЕЗ. Запажа се да je ова формулација делимично позајмљена из иранског уговора и да ће вероватно постати стандард за преамбуле каснијих трговинских споразума. Своју решеност утоворнице остварују такошто ЕЕЗ пружа једностране непосредне повластице Израелу у материји царина. Царинске повластице Израелу дају се на три начина: (а) у облику привременог и делимичног снижавања стопа Заједничке царинске тарифе; (б) у облику тренутног саображавања неких стопа из националних царинских тарифа чланица нижим стопама из Заједничке царинске тарифе; и (в) у облику ублажавања квантитативних ограничена. Наиме, чл. 1 Споразума предвиђено je снижење стопа из Заједничке царинске тарифе при увозу двадесет једног пољопривредног, индустријског и хемијског артикла. Спровођењу одредаба из чл. • 1 намењена je табела из чл. 2. На њој су показани поменути артикли и крај сваког од них она или оне чланице ЕЕЗ чије су националне тарифе тренутно више од снижених стопа Заједничке тарифе и које ће стога с даном ступана Споразума на снагу применивати ниже стопе. Ова je повластица слична оној из чл. 1 Споразума са Ираном с напоменом да je снижене у иранском случају обухватило само четири тарифна броја. Други облик царинских повластица предвиђен je у чл. 3 Споразума. Наиме, Француска и СР Немачка ће, поред наведеног двадесет и једног артикла, саобразити своје националне тарифе снижении стопама из Заједничке тарифе које се односе на нових седам тарифних бројева (наранце, природни воћни сок, агруми, поврће, азбестно влакно). Наводе се само Француска и СР Немачка јер су тренутно у погледу наведених артикала само нихове националне тарифе више од постојећих стопа Заједничке царинске тарифе. Повластице у погледу квантитативних ограниченна веће су од оних које су дате Ирану. Наиме, док je Ирану Заједница одобрила царински контингент за само један артикал (суво грожђе), дотле се Израелу, поред повећања царинских контингената из 1963, гарантује и делимично или потпуно Слободан, неконтингентиран увоз за артикле из шест тарифних