Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

457

бројева (чл. 4). Према томе, одређена израелска роба увозиће ce y земље чланице делимично или потпуно слободно. Артикли, на ко je се не применив режим слободног увоза, користиће се ублажении квантитативним ограничењима (увоз сока од наранџи у Француску). Као што се види, све досад наведене одредбе стипулисане су једнострано: оне се тичу само увоза одређене робе из Израела у земље чланице ЕЕЗ. Тај увоз уживаће повлашћени режим. Другим речима, на увоз израелске робе у земље чланице примењиваће се снижене царинске стопе; неки артикли увозиће се слободно а други у већим контингентима него у годинама пре закључења Споразума. Слично одредби из чл. 111 Споразума с Ираном, чл. 5 Споразума са Израелом садржи изјаву израелске владе да ће благонаклоно проучити захтеве у погледу олакшавања увоза из Заједнице. oва одредба је једина противпрестација на терет Израела а у корист Заједнице. Наглашено je да су све досад описане повластице стипулисане једнострано у корист Израела а на терет чланица Заједнице. Стога ова „изјава о намери“ треба да пресдтавља уступак Израела Заједници за добијене повластице. Међутим, јасно je да je овде реч само о деклараторној одредби ко ј ом се Израеп стриктно и безрезервно не обвезује да he из земаља чланица увозити одређену робу нити да ће увоз те робе подврћи унапред дефинисаном повластичном поступању. Протокол приложен Споразуму предвиђа надлежност мешовите комисије за случај да Заједница закључи с једном или са више трећих земаља, великих произвођача наранџи, споразум који би битно утицао на прођу тога артикла на тржишту Заједнице. Одредбе о оснивању мешовите комисије, њеном устројству и раду садржи чл. 6. Комисија се стара о извршењу Споразума и прати развој робне размене између Заједнице и Израела. Споразум je закључен на три године с тим што се може продужавати за по годину дана, уколико се уговорнице сложе (чл. 8). Предвиђено je да Споразум ступи на снагу 1 јула 1964 (чл. 9). Текст Споразума састављен je у два примерка на немачком, француском, италијанском, холандском и хебрејском језику. 5. Прелазни период у развоју ЕЕЗ има одређени значај и за неке треће земл>е. То су оне земље чији je извоз у великој мери упућен на ЕЕЗ и које не желе ни да се учлане у Заједницу ни да joj се придруже већ једино да одржавају узајамно корисне економске односе у духу начела недискриминације и равноправности. У току прелазног периода ови се односи могу поставити на трајнију основу посредством-трговинских споразума сличних онима ко je су до сада закЈвучили Иран и шзраел. На жалост досадашња пракса Заједнице у закључивању трговинских споразума била je прожета политичким мотивима. За партнера се тражила и примала она земља која je одобравала политику Атлантског пакта. Овакав став je још више дошао до изражаја у споразумима о придруживању, закључених у смислу чл. 238. Наиме, и Грчка и Турска су чланице НАТО. На ову околност се нарочито указивало у поступку закључења поменутих споразума. Зато су сви економски уговори, о којима je реч у овом напису, истовремено и политички. Што се тиче Трговинског споразума са Израелом, представници Заједнице су приликом потписивања истакли да je тај Споразум још један доказ да ЕЕЗ схвата озбиљно своје обећање да ће доприносити сузбијању ограничења наметнутих међународној размени и да ће подстицати трговину са трећим земљама. Ови представници су убеђени да ће потписани Споразум користити и Израелу и Заједници. Израелу на тај начин што ће у слови за извоз израелске робе бити повољнији. Повећани извоз довешће у једном дужем року до јачег прилива девиза у Израел. Корист Заједнице