Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

458

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

огледаће се у томе што ће Израел, налазећи ce y бољој девизној ситуацији него данас, повећати свој увоз из Заједнице. Овакве изјаве дали су званични представници ЕЕЗ и у време потписивања Трговинског споразума са Ираном. Међутим све те изјаве могу ce примити с великом резервом с обзиром да досадашњи процес интеграције шест западноевропских земаља заиста није доприносио ни ублажавању ограниченна ни унапређењу трговине са трећима. Уместо тога он je продубио дискриминацију према нечланицама. У овом тренутку закл>учење трговинског споразума између Заједнице и Израела, као треће земље, може се оценити само као занимљива појава и као тихо настављање једне сасвим нове, недавно започете трговинске политике ЕЕЗ. Резултате те политике било би прерано данас оцењивати. Тек ће примена закључених споразума дати материјал за ту оцену. Но. оно што je већ сада извесно јесте да 6и могућност закључивања оваквих споразума требало више користити и то на широј основи и у одсуству сваке дискриминаци ј е. С друге стране, сами споразуми требало би да захвате ширу материју из области трговине, већи број артикала, и да, поред непосредних, стипулишу и посредне повластице (највеће повлашћење). Клаузула највећег повлашћења пружила би могућност непридруженој трећој земљи да се повремено и делимично користи царииским и трговинским режимом Заједнице. Ово je утолико важније што ниједна чланица ЕЕЗ не може двоструким уговором омогућити трећој држави, своме саутоварачу, да ужива преимућство тог режима. Тек на овај начин трговински споразуми ЕЕЗ са трећим земљама добили би свој пуни смисао. У тој новој улози они би могли да допринесу правном организовању савремених међународних економских односа.

Др.

Миодраг СукијасовиЊ

УСТАНОВА ПОТПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ

Упоредноправна разлатрања I. динении Дмеричким Државама Уставом од 1787. .Од тада до данас, тј г у периоду од сто педесет година, установа потпредседника се постелено развијала или, тачније речено, бивала све чешће примењивана. Ипак, осим: у председничком систему, она je била ретко прихватана и тек у последних неколико деценија, нарочито у периоду после Другог светског рата, уводи: се у већи број устава. То je разумљиво кад се има у виду чиненица да се тај исти период може оценити као период постепеног али сигурног изумирања држава монархијског типа односно држава које нису с обзиромг на наследии карактер шефа државе познавале проблем његовог запенивала на онај начин како се то питане поставља у државама са изборнюг шефом државе. То je, у основи, питане обезбеђења континуитета вршења функције шефа државе, ма да се уз то појављују и други разлози више или мање политичког характера (1). Joui ближе, то je питање заменивана

(1) Проф. др. Јован Ђорђевић наводи да политички интерес и значај установе потпредседника произилази из проблема „наслеђа“ односно континуитета једног политичког система. Наводи и мишљење да неки у томе налазе „једно отворено пи-