Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

459

шефа државе или, у новије време и из сасвим специфичних разлога у извесној већој или мањој мери подела функција између председника и потпредседника. 2. Да у основи разлога због којих се уводи установа потпредседника лежи вршење функција председника као доказ служи чињеница да je и у државама у којима потпредседник не постоји (најчешће у државама са парламентариям режимом) по правилу свуда регулисано питање вршења одређених функција које су нормално функције шефа државе а у одређеним ситуацијама пре лазе на друго лице односно на друго тело. Најчешће, али не увек, то je по рангу и највиши орган после шефа државе. По критеријуму замењивања председника републике односно шефа државе све се земље могу сврстати у три основне трупе. а) У прву улазе оне у којима установа потпредседника не постоји али je уставом одређено ко односно који орган у одређеним случајевима замењује шефа државе. Тако, на пример, у француској, Италији и Турској као привремени вршилац функција председника републике се појављује председник сената. У финској вршенье функција председника се поверава председнику министарског савета, у Аустрији „када председник није у могућности да обавља своде функције, функције председника прелазе на Савезног канцелара“. У Чехословачка ј, у таквој ситуацији вршење функдија председника републике „припада влади“. Устав Венецуеле прави разлику између тренутне и трајне спречености председника. У првом случају, председник сам одређује министра који ће за време његове тренутне спречености одсутности вршити и његове функције. У случају трајне спречености, функције председника прелазе на председника конгреса или ако таквог нема, сукцесивно на потпреседника конгреса и на председника врховног суда. Најзад, у Бурли, у случају спречености председника вршење његових функција преузима колективни орган комисија у чији састав улазе; председник врховног суда Уније и спикери домова парламента. Иста решење усвојено je и у Исланду. б) У другу трупу држава улазе оне чији устави предвиђају могућност увођења установе потпредседника републике с тим што право одлучивања о томе припада шефу државе. Ово je данас врло редак случау Иалазимо га, на пример, у Уједињеној Арапској Републици где председник републике „може наименовати једног или више потпредседника републике“(2). Шефу државе припада и право да га односно да их може разрешити дужности. Дискреционо право шефа државе да именује потпредседника обухвата и право одређивања његовог делокруга. У Тани, у време спречености шефа државе да обавља своје функције, оне прелазе на председничку комисију. По овоме, Гана улази у претходну трупу држава. Међутим, упоредо са оваквим решењем у Уставу Гане постоји и одредба на основу које може „Председник републике да у свако доба, док није проглашен неспособним

тање уставности, јер без предвиђеног континуитета у институцијама нема уставности“. Исти аутор наводи joui шире заступано гледиште да je у питању „не само стабилност система већ и континуитет политике и место земље у међународној заједници". Сам аутор сматра да „институције, па и институција подпредседника није а приори гарантија ако у политичном погледу постоји унутрашња патентна Ариза“ (Нови уставни систем, Београд, 1964, с. 407). (2) Устав УАР од 25. марта 1964, чл. 107, ст, 1.