Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

383

АКТУЕЛНОСТ ИДЕ JA СВЕТОЗАРА МАРКОВИНА О САМОУПРАВИ

Самоуправљање би, с једне стране, ослободило од аутократске владавгше стегнуте друштвене снаге и подстакло би, на широком плану, личну нничијативу, а с друге стране смањило би број поличијских службсника, растерећујући народ великих пореза и државну касу сувишних издатака укидањем среских и окружних начелстава. Као повод за објављивање програма о самоуправама Светозару je послужио Закон о општинама од 24. марта 1866. ( 8 ), којим je кнез Михајло комплетирао своје кончепчије („просвећеног апсолутисте") о државном уређењу аутономне Србије. Уз критику тога закона указао je и на друштвено стање у Србији и политичку ситуачију, на економске односе и држагье власти према народу.

Први закон о општинама донет je у Србији 13. јула 1839. године ( 9 ). Међутим, и поред наглашене оријентације уставобранитељске владе да се правно регулипгу што шире области државног, политичког и друштвено-економског живота аутономне Србије после доношења хурског Устава 1838. први закон о општинама карактеришу знатни недостачи и празнине. Недостачи су уочљиви: у самом општинском уређењу, у одређиваљу надлежности општинских органа, и, посебно, у одвајању материјалних сердстава за подмиривање најосновнијих ошитинских издатака. Закон о општинама од 1866, састављен по угледу на аустријски истоимени закон, поред тога што je укључио и општину у кнез Михајлову централизовану управу, попунио je празнине и недостатке претходног закона. Oprami општина остали су исти као и по Закону од 1839; отитински збор, отитински одбор и општински суд. Али с том разликом што им се у самом Закону одређују надлежности, начин избора и трајање мандата неких од њих. Општински збор су сачињавали сви пунолетшт чланови општине, који су плаћали данак од 6 талира годшшье (у већим варошима, а у селима „макар и непотпун“). Главна дужност општинског збора je била да бира општински одбор на четири године, с тим што би се половина чланоаа обнављала сваке друге године. Отитински одборник могао je бита само онај који je имао право гласа по општем изборном систему и непокретно имање. Y надлежност општинског одбора спадали су ови задачи: Контрола извршења општинског буџета од стране општинског суда, одобравање бучета прихода и расхода општина, претресање предлога ко je му доставља општински суд, давање овлашћења општинском суду ко je ће послове обављати без његовог одобрења и у пме општине; затим, доиошење решења по свим оним предметима за ко je није изричито речено да спадају у надлежност других органа. За низ послова потребна je његова сагласност, као: за издатке који су у бучету, за повећање броја општин-

(8) Закон о устројству ошшина и ошптинских власти (Зборник закона и уредаба, бр, 19—26, стр. I—4B, Београд 1866)

(9) Устројение општина (Зборник закона и уредаба, бр. I—2, стр, 80—85, Београд, 1880).