Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

384

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ских службеника, за продају, куповину и закуп непокретних имања (пошто добије сагласност законодавне власти), за подизатье грађевина ако трошак износи више од педесет дуката у варошима, а више од пет у селима. Одбор, исто тако, даје сагласност за општински прирез, као и за извођење јавних радова. Затим, capabyje са општинским судом у одреБивагьу висине пореза, итд. Општински суд се састојао од једног кмета, као председника, и од два члана. Њих у варошима бирају општински одборници, а у селима посебни повереници. Избор главных кметова (председника суда), у селима и мањим варошима, потврЬивао je окружни начелник, а у окружным варошима —■ министар унутрашњих дела. Избор чланова суда потврЬивао je срески начелник. Сви су бирани на неодре'Юено време. По тужби општинског одбора могле су их сменити оне власти које су их потврБивале. Суд je представљао и државни и „општински орган". Y првом случају вршио je државне судске и управне послове, а у другом извршавао je одлуке општинског одбора, чији je делокруг рада сведен искључиво на ошптинске задатке. Надзор државне власти над општинским органима био je тачко одређен. Државна власт (полицијска) имала je право да присуствује скуповима општинског збора и седницама општинског одбора. Затим, избор општинског суда вршио се у присуству среског начелншса. Иста власт je могла и дисциплински да казни и да одузме звање општинским органима. Могла je да нареди шта треба да раде и које су им дужности и мимо онога што je законом предвиБено. Општински буцет, ако би био већи од 1000 гроша, подносио се на одобрење Државном савету. За свако задужење иди отуђење општинске непокретне нмовшге тражило се претходно решење законодавног тела. Спајање и раздвајање општина вршило се не само на захтев ошптинара, што се није морало усвојити, већ и по одлуци народне скупштине. Основне карактеристике овога закона јесу: општина je добила потпунију организацију; стајала je под строгим надзором централне власти; изборност je постојала, али општински збор није могао сменити општинске органе, a није имао ни право надзора над њиховим радом; општина je схваћена као непосредна месна полицијска власт, као подручни орган среских и окружних начелника, преко којих се одржавао ред и безбедност у земљи; закон je изражавао невероватье у способное! општина да обављају послове без гуторства полиције; тражећи да чланови општинекмх форума имају непокретно имање, државна власт je показала да се у општинама може ослонити искључиво на сопственике; могућност за централне органе власти да сами стварају вершке опшхине (или мале), ако то наБу за потребно, без консултовања општинара. Од стране ондашње „либералне јавности" закон je критикован највише због две његове ставке: што се тражила потврда виших власти за