Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

385

АКТУЕЛНОСТ ИДЕМ СВЕТОЗАРА МАРКОВИНА О САМОУПРАВИ

избор општинских органа и тиме повреВено традиционално право народа на самосталан избор чланова општинске управе, и што je дозвољено и насилно стварање општина чиме je дата могућност да се то чини из политичких разлога, а не из економских и других потреба. Тада се још увек веровало да су општине „од давнина” и „за увек” добиле природне границе. Померање устаљених оријентација према другим цеитрима представљало je промену навика, што je изазвало велики отпор. Министру унутрашњих дела, Николи Христићу, замерено je да je овим Законом до краја уништио општинску самоуправу и потпуно бирократнсао општину начинио од ње једно државно надлештво за вршење полицијске службе. Затим, да je йене органе претворио у чиновнике који се не држе на својим местима уз поверење бирача, већ подршком вигаих државних органа.

Светозар Марковић у први план истине, као основну примедбу на Закон, подрећеност општина полицији. Зато тражи: „да се кмет бира на годину дана и да потврВнвање и збацивање кметова не зависи од полиције". Он каже: при „избору кметова поглавито развило се партајство по селима и варошима, да су се помоћу полицнје осилили заватинари, који су захватили општинску земљу, да су уопште отуда наступале сваВе и парнице, које су многе људе упропастиле". Иначе, сматра да je смисао Закона од 1866. „да полицији више лежи на срцу интерес грађана но самим граВанима и да она разуме те интересе бол>е” од становника општина, што никако не може бити тачно. Према томе, „очевидно je бесмислица” „да неко који мање зна интересе грађана, који je уопште глупљн" (а Светозар Марковић закључује да, ако се издвоје изузеци, „чланови наше полицијске струке спадају у најнеобразованије људе наше отаџбине") стоји над њом као надзорна власт. Полиција штити, како дал>е истине, „интересе власника", а у општини je „добила начин да ствара присталице насилничкој влади, и да гони противнике повлаВујући поједшгима на штету општине, a гушећи друге”. И, затим, да je полидија ха која je изазвала и „немарност" граВана према општинским пословима. Y односу на историјски развој општина Светозар Марковић закључује да je „општинска самосталност, која je остала још од времена Турака, падала све више што се више заводила бирократска централизација". ГЬен „крајњи пад” налази се у Закону од 1866. Зато поставља питање: каква треба да буде општина у Србији? И, онда, развија своје концепцнје. Y првом реду жећа ce тежња код Марковића да наће најбоље решење за политичко уређење Србије, али и да не одступи од оног програма који je имаа у перспективном њгану. Он покушана да иде некем средњом линијом за коју мисли да je оствар.ьива у датам моменту. При томе не пропушта да каже да je „економско устројство“ гсрајњи циљ друштва, а у исто време основ сваког развитка, и да друштво управо целим својим радом томе тежи". А оно се своди на „устројство за заједнички рад у производим, подели и размени". Такво устројство, меВутим, ~жта]е као последњи ступањ општинске организациие, коју општина треба да постигне".