Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

386

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

И, подвлачећи да то сматра „крајњом мегом другитвеног урећења“ „сада га оставља на страну“ и конструише остварљиву општинску самоуправу. Y организации општине, углавном, не предлаже неке битније промене. Ycßaja „органе” предвиђене Законом од 1866; општински збор, општински одбор и општински суд. Измене уноси утолико што полази од поставгсе да се чланови суда бирају на општинском збору, као и одборници. Суд треба да се бира на одреВено време (на годину дана), а општински одбор „да постоји као непрекидно представништво општине". Одборници, чији број одреВује општински збор, могу бити сви, без обзира на имовно стање, под условом да нису изгубили политичка права (и „грађани имају у њих поверење"). Y надлежност одборника долазили би исти послови који су одре Бени и законом. Једино, по Марковићу, буџет општине треба да потврди општински збор, а примедбе збора обавезне су и при разрезивању пореза. Збору се даје право „да уништи порески списак, ако наВе да није ура Вен као што треба". Осим тога, општински одбор, уместо полицще, треба да врши контролу и над радом општинског суда (подвукла Р. Г. и у даљем тексту). Општинском збору се дају и друга важна овлашћења: може да збаци чланове суда, „који су криви", и да „изабере друге", и може да смени општински одбор из истих разлога. Известан број граБана (који ће се законом утврдити) има право да сазове општински збор кад год примети да које „ошптинско тело" не ради у интересу општине. Према томе, Светозар Марковић полази од поставке да у општини сва власт треба да припадке „члановима општине“ и никаква контрола ни од стране полиције ни од стране министра нијг потребна". Код регулисања односа измеВу државе и општине полази од тога да je „држава заједнида целог народа", а „општине су се здружиле у државу стога што je то њихов огапти интерес". Држава као целина преузела je извесне задатке на себе у интересу заједнице', као: она заступа цео народ прма другим државама, организује војску („заштиту од спољашњег непријатеља"), стара се о саобраћају, о јавном реду и сигурности, стара се о трговачком промету, о образовагьу свих граВана, управља приходима и расходнма, итд. Али, у цшьу што успешнијег обављања државних задатака она у побројаним областима треба да издаје само опште законе (да, на пример, изради „огапти наставни план" за школе). МеВутим, „само извршење тих општих закона она треба да остави огаптинама, које Be да га обављају без контроле полиције уколико то долази у домен надлежности општине, односно среза". Даљи закључди о задацима општине прожети су крајњим хуманизмом. Y прей план се став.ъа човек и брига о човеку. Y човека он има велико поверење и истиче да „уопште вал>а сматрати л>уде као људе". Jep су „већина људи толико разборити и увиЬавни да Be умети увгк да оцене рад, поштење и способност својих сутраВана, с којима су сваки час у додиру". Зато треба веровати да Be и општина изабрати увек најбоље и најпоштеније људе „којима Be поверпти вршење својпх општих послова".