Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

397

ОБЕШТЕЕЕЊЕ ЗА УДЕСЕ НА РАДУ И НАКНАДА ШТЕТЕ

није; плаћање обештећења жртвама удеса се врши независно од ма какве тужбе против послодавца. в) Овој последњој категорији припадају и системи социјалног осигурања у социјалистнчким земљама. Истина, они ce разликују од односних система у капиталистичким земљама по организации и начину финансирагьа, али су им заједннчке црте да теже да обухвате или обухватају све категорије радних људи и да покривају или теже да покрију све ризике и неминовности којима су радни л>уди током свог живота изложени (здравл.е, телесни интегритет, године живота); њих такође карактерише обавезна примена чим су испуњени законскн услови, независно од тога да ли су уплаћени у фондове социјалног осигурања допрхшоси које предвиђа закон; осигурана лица стичу право на обештећење фактом наступања удеса на раду; она то право стичу према организации која управља фондовима соцнјалног осигурања независно од ма какве одговорности привредне (радне) организације којој осигурана лица као радници припадају.

II

Као што из изложеног следи, развој се кретао у правду потискивања и искључивања из области обештећења за удесе на раду правила грађанског права о одговорности за проузроковану штету. То потискивање и искључивање je извршено како у погледу настанка права на обештећење, мерила за утврђивање обима тог права и његове реализације (настанак без обзира на кривицу било на страни предузећа [послодавца] било на страни жртве, паушални износ обештећења, реализација у посебном, хитном поступку), тако и у погледу носиоца обавезе на плаћање обештећења (социјална гарантнја и у следству тога колективна репарација уместо индивидуалне одговорности, и у следству тога плаћање накнаде штете из имовине одговорника [физичког или правног лица]). Поставља се сада питање да ли се, када и у којој мери, упоре до са посебним правилима ко ja предвиђају системи обавезног осигурања за удесе на раду, примењују правила граВанског права о одговорности за проузроковану штету другим лицима. Y конкретној форми изражено ово питагье гласи: да ли je искључивање правила грађанске одговорности према савременим системима о обаштећењу удеса на раду апсолутно и потпуно, или ти системи у одређеним хипотезама допуштају могућност кумулативне примене посебних правила о обештећењу за удесе на раду са правилима грађанског права о накнади за проузроковану штету? Ово питаље у правним системима није решено на једнообразан начин, па га je потребно изближе размотрити како би се за наше право, у којем у овом погледу постоје неизвесности и лутања, могла предложите одговарајућа и целисходна решења. 1. Правки системи капиталистичких земаља западне Европе (немачки, француски, швајцарски, белгијски и италијански) предвиђају да je, у усАовима примене посебног законодавства о обештећењу жртава удеса на раду, послодавад (физичко или правно лице), ослобођен одговорности за штету произишлу из удеса на раду, сем у случајевима постојања на