Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

399

ОБЕШТЕНЕЊЕ ЗА УДЕСЕ НА РАДУ И НАКНАДА ШТЕТЕ

ва на законској цесији, већ њихово право на накнаду према послодавцу настаје независно од настанка права жртве удеса према послодавцу ( :! ). Овако ce ствари постављају у немачком праву у погледу одговорности послодавца у систему социјалног осигурања према радиику-жртви удеса на раду и према органу социјалног осигурања. Што се тиче одговорности трећег лица према унесрећеном раднику и органу социјалног осигурања, прописима закона о осигурању од удеса на раду та одговорност није регулисана. За ове односе важе опште норме граВанског права о одговорности за штету проузроковану недозволенны радњама (§§ 823 и сл. В GB) и други прописи којима je одговорност послодавца у посебним случајевима регулисана. Према томе, одговорност „трећих лица” није искључена одн. ограничена као што je случај са одговорношћу послодавца, те ће та лица бити одговорна како према унесрећеном раднику, тако и према органу социјалног осигурања према правилима граВанског права о накнади штете ( 4 ). И француски Законик о социјалној сигурности (Code de la Sécurité sociale) полази од принципа да je одговорност по општем праву за удесе на раду (и за професионално обољење) искључена и да жртве или њихови правни следбеници не могу, сем у случајевима које предвиВа Закон, подизати тужбу за накнаду штете према правилима граВанског права (чл. 466 Законика о социјалној сигурности). Taj Закон, предвиВа да жртва удеса на раду или њени правни следбеници задржавају право да траже од послодавца накнаду штете по хим правилима само у једној хипотези и то онда .. ако je удес произишао из намере послодавца или неког од његових радника” (чл. 463) став 1 пом. Законика). Но, жртва ово право може према послодавцу остваривати само у обиму у којем јој штета није била накнаВена применом прописа социјалне сигурности који се односе на удесе на раду тј. она има право само на допунско обештећење. Са своје стране, орган (каса) социјалне сигурности су у овој истој хипотези, „по самом Закону овлашћени да против штетняка подигну тужбу за рамбурс износа којн су исплатили (чл. 469 ст. 2 пом. Законика). Но, за разлику од немачког права, у француском праву се стоји на становишту да овде није у питању тужба за репарацију штете коју je „каса” претрпела, него се ради о суброгацији ex lege тј. каса у случају удеса на раду улази ex lege у права жртве према одговорном лицу ( 5 ). Треба напоменути да je према француском праву случај намерно изазваног удеса од стране послодавца (или његових радника) једини случај у области права удеса на раду када се примењује опште право граВанске одговорности у расправљању односа измеВу послодавца, жртве и органа социјалног осигурања. Y свим другим хипотезама (ако je удес на раду изазван нижим облицима кривице или случајно) примени општих правила

(з) Kurt Jantz: Der Einfluss des Sozialversicherungsrechts auf die Rechtsstellung des Arbeitgebers im Falle von Arbeitsunfallen, националнн реферат Савезие Републике Немачке на 5. МеВународном конгресу за право рада и Социјалну сигурност (Лион, 18—22. септембра 1963) објављен у Rivista di diritto inter, e comp, del lavoro, 1963, No I—2—3, стр. 325 и сл, (стр. 337).

(4) в. Götzen Doetsch: Kommentar zur Unfallversicherung, 1953, код § 636 (стр. 163—166) и код с 640 (стр. 175—176); Dersch — Knoll — Brockhoff — Schieckel—Schroeter—Völcker: RVO Gesamtkommentar, код § 636 (Bern. 5) и код § 640 (Bern. 3).

(5) в. L'influence de la sécurité sociale sur la responsabilité. Droit social, 6p. 9, стр. 580; Jean—Jacques—Dupeyroux: Sécurité sociale, Париз, 1965, стр. 322 и 567.