Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

402

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

(Industrial Injuries Fund), из кога се исплаћују обештећења повређеним радницима и њиховим породицама. Треће je његово обележје да ce y њему не прави разлика између одговорности послодавца и одговорности „трећег лица” за проузроковане удесе. Y оба случаја ће услови настанка и обим њихове одговорности бити исти. Овакав став je последица усвојеног принципа да штетник одговара према Common Law-u у свим хипотезама штета насталих у удесима на раду. Решење усвојено у енглеском праву je резултат компромиса између присталица кумулације обештећења по основу социјалног оснгурања и накнаде штете по основу Common Law-a (Trade Unions) и противника такве кумулације (Conservatives). Компромис ce састојао у томе што je остало недирнуто право жртве удеса на раду да поднесе тужбу за накнаду штете по Common Law-u, тако да жртва, поред обештећења по основу социјалног осигурања, има право на накнаду по Common Law-u, али je законом ограничен обим те накнаде ( 8 ). С обзиром на ову чшьеницу усвојени принцип кумулације обештећења практично се своди на давање допунске накнаде оштећенику, у свим хипотезама, када су се стекли услови за даван>е накнаде штете према правилима Common Law-a. Но за разлику од европских система, по ко j има укупан износ накнаде коју социјални осигураник добија не може прећи обим накнаде штете који му се дугује према правнлима грађанске одговорности, накнада коју жртва удеса добнја по енглеском систему може, бар теоријски, бити већа од висгше накнаде штете коју би жртва добила према правилима Common Law-a. С обзиром да енглески систем даје жртви удеса на раду право да тражи накнаду штете (макар у ограниченом обиму) гфема правишма граВанске одговорности када су, према Common Law-u нспуњенп услови за настанак те одговорности, он, у овом погледу, стоји испред оних система који ограничавају право жртве удеса на допунску накнаду само на хипотезе тешких облика кривице послодавца (француски и немачки систем). Формално узевши, он иде и испред оних система који ограничавају давање допунске накнаде за случајеве да je удес проузрокован кривицом организације (послодавца), a искључују je у хипотезама случајних штета без обзггра на чшьеницу што се, према праву у тим земљама и за такве штете, ако су проузроковане опасним стварима, одговара (нпр. совјетскн систем, о чему ће касније бити речи). Но, практични значај ове предности je умањен чињеницом да према (Common Law-u послодавац није одговоран према раднику за штете које су му проузроковане дејством опасних ствари, јер се његова одговорност креће у границама хеорије negligence (кргшице) ( 9 ). На тај начин се енглески систем у погледу услова настанка одговорности послодавца у систему социјалног осигураиа практично изједначује са системима који захтевају крпвицу на страни организације (послодавца) као услов настанка одговорности. Недостатак je енглеског система што je одговорност штетника за удес ограничена у свим хипотезама мерилима за израчунаваие накнаде усвојене у Закону (§ 2 Reform [Personal Injuries] Act) и окренута je само према жртви. Ово ће ограниченье увек деловати.

(8) О овоме питању в. докуыентовану студију W. G. Friedmann: Social Insurance and the Principles of Tort Liability, Harvard Law Review, 1949, 2, 241.

(9) в. Clerk & Lindsell on Torts, Лондон, 1961, (12 ед.), стр. 693 и сл.