Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

410

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

на послу, правила граВанског права о одговорности за штету искључена и жртва тим обештећењем у потпуностн измирена, или, пак, у односу на жртву и даље важе правила граВанског права о одговорности штетника, и жртва треба, поред оног што je већ добила по основу социјалног осигурања, да добије и накнаду веће штете у свим хипотезама одговорности за штету према правилима граВанског права. в) Све ово што je речено говори о томе да у нашем праву влада, најблаже речено, несреБено стање у једној тако важној и деликатној материји као што je право завода за соцнјално осигурање да од штетника наплати издатке које je био дужан да учини, и као што je право жртве да добије накнаду веће штете у случају удеса на раду. Није због тога ни потребно посебно наглашавати да je неопходно, и то што пре, правилима на целисходан начин регулисати односе који се стварају у следству удеса на раду (и са њима изједначених обољења) измеВу завода, штетника и жртава удеса. Такво регулисање je у интересу жртава удеса које имају право да знају каква и колика су њихова права, и то у закону треба отворено и јасно рећи; такво регулисање je у интересу фондова заједница осигурања који, исто тако, као фондови општенародне имовине морају бити, када je то оправдано, заштићени од неоправданих издатака и ти издаци пребачени на лица (организације и појединце) одговорна за штету. И коначно, такво регулисање je и у интересу лица одговорних за штету, jep и она морају имати извесност када и у којим случајевима ће терет накнаде пасти на н>их, jep Be та извесност деловати на њих као стимуланс за спречавање штета. ПолазеВн од принципа на којима почива наше социјалистичко друштво: права на материјално обезбеБење које je y случају несреВних случајева уопште, посебно удеса на раду, гарантовано нашим радним људима, правила по којима свако лице треба да преузме свој део одговорности у проузроковаиу штете, и материјалних могуВности наше заједнице на садаппьем степену њеног развоја, сматрамо да би у нашем законодавству односи који настају у следству удеса на раду требало да буду регулисани на следеВим основама: 1. Одговорносг организације (приватног послодавца) у случају удеса на раду. аа). Нашем систему и схватањима би најбоље одговарало решење по коме би радник жртва удеса на раду, поред обешгеВења по основу социјалног осигурања које му у свим хипотезама, сем у случају намерног проузроковања удеса (самооштеВења), стекао право на допунску накнаду од организације у којој je на раду увек када према правилима граВанског права настаје одговорност организације, а то значи не само онда када на страни организације постоји кривица што je до удеса дошло него и онда када je удес на раду проузрокован дејством опасне ствари. Овакво решење налаже не само правичност, која захтева да жртва удеса на раду добије накнаду под истим условима као и остали граВани, него и принцип превентивне функције граВанске одговорности: установљеие одговорности организације према радницима за удесе проузроковане „изворима повеВане опасности" подстицало би организације на стално усавр-