Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

106

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

не стопе амортизације и релативна неразвијеност средњорочних банкарских кредита. Y Француској су разлози били друге природе а пре свега што се путем leasing-a стварала могућност да се инвестидије 100% финансирају спољним средствима без сопственог учешћа, а затим тешкоћа да се од банака добију средњорочни кредити. Leasing се нарочито користи код опреме која у техничном погледу брзо застарева. Тиме je он постао инструмент техничког напретка раздвајајући „привредни” живот опреме од њеног „физичког” живота. Како се код leasing-a не поставља питанье својине, то овај облик прибављања омогућава да се опрема користи само док je њена рентабилност висока. Уопште код техничких новина ризик je велики како код произвоВача, тако и корисника такве опреме. При том, сваки пословни човек пре него што се одлучи да купи нову и савремену опрему води рачуна о технолошкој или тржишној дужини века такве опреме. Другим речима, будући купац треба да предвиди колико дуто ће му континуирана употреба опреме бити кориснија од њене замене, одн. он треба да се одлучи да ли му je рентабилније да купи нову опрему или да je изнајми( 4 ). Y индустријским областима где су технолошке промене брзе, будучи купац заиста може да ce нађе пред великом дилемом да ли да купи најновији модел. Погрешна одлука у том домену, како истину амерички писци( 5 ), може бити врло скупа јер може да се погреши на два начина: 1. ако се модерна опрема не набави одмах у уверењу да ће je ускоро заменити савршенији тип; 2. ако се пребрзо набави и ускоро затим констатује да je створен још савршенији тип исте опреме. Суочени са оваквом опасношћу многи пословни луди нерадо купују опрему, већ je узимају у закуп и тиме се ослобађају ризика брзог застаревања који у том случају прелази на leasing предузећа. Ова врста послова најчешће се среће код закупа компјутера (рачунара), где je процес технолошких промена застрашујуће брз и велик. Y неким од оваквих уговора отказни рок je 30 дана (који се сматра као изузетно кратак) што практично значи да закупац овакве опреме има могућност да сваког месеца добије нов модел опреме у питању. С овим у вези сшурно je да се поставља питазье како и на који начин се предузеће leasing осигурава за ризике које овим преузима. Овакву врсту leasing-a (за опрему код ко je се врше стална технолошка усавршавања) најчешће врше предузећа-произвођачи такве опреме. То je и разумливо, ако се има у виду да je такво предузеће у бољој ситуацији (има специјално за то опремлен научни кадар) да процени када ће опрема у питању да застари (у ствари, оно je у положају да има контролу над променама), а такоВе je и у болем положају да враћену опрему осавремени или са њом поступи на неки други начин. Y сваком случају предузеће које да je овакву опрему у leasing свој ризик укалкулише у износ

(4) Овај начин резоновања, истину неки француски писци (Lauzun, Acheter on louer. Direction, no 95) je супротан европским навикама у погледу амортизације опреме. Све до скора у Европи се нијс разматрао проблем убрзаног старења опреме под утицајем техничксг напретка. Овај нови начин који се уводи путем leasing-г. приморава корисннке да брижљиво проучавају рентабилност планираних инвестшшја.

(5) R. Vancil, Lease or Borrow New Methods of Analysis, Harvard Business Review, септембар — октобар 1961, p. 122—136.