Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

152

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Међухим, исто тако има мишл.е:ња( 8 ) да инострана интервенција и на страни легалне владе, ако je масовна, претвара унутраппьи оружани сукоб у сукоб међународног карактера. Тражење иностране војне помоћи у ствари имплиците значи признавање својства зараћене стране побуњеницима устаницима. У прилог томе говори и пракса УН. Правда доношена за оружане снаге УН позивају на поштовање правила ратног права и у случају кад je у питању унутрашњи оружани сукоб( 9 ). Неки аутори истичу( 10 ) да би прихватање правила да се унутрашњи оружани сукоб претвара у сукоб међународног карактера, кад у њему дође до иностране војне интервенције, значило сагласити се са могућношћу да једна инострана влада, помажући устанике побутьенике, може по свом нахођењу претворити унутраппьи оружани сукоб у сукоб међународног карактера. Ако се прихвати став да инострана интервенција претвара унутрашњи оружани сукоб у сукоб међународног карактера, треба одредити какав облик страна интервендија мора попримити да изазове такову промену. Код неких унутраппьих оружаних сукоба страна интервенција поприма форму материјалне и финансијске помоћи, упућивања војних саветника или јединица, a који пут и експедиционог корпуса. Y досадашњим дискусијама y овом питању превладава гледиште да сама политичка подршка или екокомска односно финансијска помоћ није довољна да промени квалификацију оружаног сукоба. Да би унутраппьи оружани сукоб попримио карактер међународног оружаног сукоба, потребно je да ce ради о пружину војне помоћи већих размера. Према томе, војна интервенција већег обима неке треће државе на страни легалне владе или инфилтрација оружаних ј единица неке треће државе на страни побуњеника устаника представљају квалификаторан елеменат који претвара унутраппьи оружани сукоб у сукоб међународног карактера. Заклучак у овом питању јесте да би допуном правила међународног права требало утврдити објективна мерила кад унутраппьи оружани сукоб прераста у међународни са свим последицама ко je из тога произилазе. Елементи који треба да имају за последицу промену карактера оружаног сукоба били би: национално ослободилачки ратови тј. оружана борба народа за национално ослобођење. Такав став заснива се на поштовану права народа на самоопредељење и на чшьеницу да je оружана борба поробљених народа ј едини начин да они стекну националну независност и слободу. Чшьеница да су експерти Међународног комитета Црвеног крста расправл>ајући о унутраппъем оружаном сукобу расправљали и о ослободилач-

(8) Љвештај Међународног комитета Црвеног крста од маја 1971. Mayrowitz (као фуснота tsp. 7) стр. 167. Frowein (као фуснота бр. 6) стр. 18. Pinco, » Les règles de droit international conceranat la guerre civile « RCADI, vol. 1965. стр. 464.

(0) M. Bote, Streitkräfte internationaler Organisationen, Köln, Berlin, 1968, crp. 103 и 163. Правила за UNEF и за UNFICYP.

(io)) D. Bindschedlet, Réconsidkration du droit des conflits armés, Женева, 1969. стр. 97—99.