Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

737

ДИ СКУСИ JA

ђа". Свакодневно искуство показује и потврђује да je код одузимања моторног возила увек реч о томе да ce удружују два или више лица за вршење овог кривичног дела. Зашхо би, дакле, овде правили разлику? Трећи облик јесте да се краБа врши „на нарочито опасан или дрзак начин”. Искуство показује да се кривично дело из члана 254а КЗ све чешће врши заиста на нарочито опасан или дрзак начин. Штампа je писала, на пример, о томе да je власник моторног возила усред дана у Кнез Михајловој улици у Београду приметно како „одузимач” улази у aeroso возило обијајући га. Када je покушао да приБе колима и спречи такву радњу, „одузимач” je на њега појурио одузетим колима и вероватно je да би га прегазио да овај није одскочио у страну. Да ли je ово „опасан или дрзак начин”? Четврти облик теплее краВе из чл. 250. КЗ je у томе, да се крађа врши „од стране лица које je при себи имало какво оружје или опасно оруВе ради напада или одбране”. Мислим да су бројне чињенице прайсе показале и све више показују да су „одузимачи" би\и наоружани. Y том правцу говоре скорашае пуцњаве у Кнез Михајловој улици када су „одузимачи” „одузетим” аутомобилима организовано разбијали излоге радњи и при томе пушкарали се са милиционерима успевајући увек да побегну управо тако „одузетим” возилима. Коначно, члан 250. КЗ предвиВа да ће се учинилац казнити као и за напред наведене облике тешке краВе и у случају ако вредност покрадених ствари прелази износ од десет хиљада динара. Нема никакве сумње да свако „одузето возило” прелази овај износ, често пута и многоструко. По моме мишљењу очевидно и јасно произилази да би се кривично дело из члана 254а могло гонити, квалификовати и кажњавати по свакој и било којој од ових квалификација, које су, иначе, алтернативне.

VI Може ce сада поставити питање зашто би било потребно да се кривично дело из члана 254а КЗ инкриминише као кривично дело крађе из чл. 249. КЗ (те, полазећи од тога, као кривично дело тешке краВе из чл. 250. КЗ)? Мислим да су разлози и убедљиви и логични. Пре света, у том правду говори изложена правка анализа, наравно, уколико je она прихватљива. Затим, у том правду говоре и разлози одре Вене друштвене целисходности, бар како их ja видим. Чигьеница je да je за кривично дело из чл. 254а КЗ предвиђена идентична казна као и за кривично дело из чл. 249. КЗ; одређени су, найме, исти посебни минимуми казне затвора односио посебни максимуми казне строгог затвора (затвор најмање три месеца или строги затвор од пет година). Међутим, то су предвиВени распони, али у њиховом оквиру се одређује и утврђује казна у сваком конкретном случају. Кривично дело крађе се ипак на одреВени начин нешто другачије третира, и у животу па и у судској психологији и пракси, него кривично дело одузимања моторног возила. Под датим условима вероватно je да Be се за краВу строже судити него за ово друго кривично дело.