Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

44

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

тересовано, и, с друге стране, заштиха достојанства и сигурности сваког појединца, одакле произилазе колебања у цилу одређивања критеријума који обележавају границе између живота и смрти С 11 ). Управо због тога je проблем одређивања тренутка смрти вероватно највише дискутовани проблем у вези са трансплантацијом ( 12 ). Јер, ако се дозволи узимање делова тела са умрлих лица, онда се поставља питање када су, односно,_ у ком тренутку, та лица мртва, да би се несметано могло прићи поступку узимагьа делова тела са њих. Како je речено у једној Декларацији Светског медицинског удружења (WMA) два поступка која се користе у модерној медицини чине неопходннм пажливо утврђивање момента наступања смрти: могућност успостављања оксигенације ткива, која су неповратна оштећена помоћу вештачких апарата и корншћење органа за трансплантацију ( 13 ). Ова два поступка су уско међусобно повезана и представлају централне тачке разматрања проблематике о којој je реч. Међутим, ако ce већ придаје такав значај дефинисању смрти и условнма који потврђују тренутак њеног наступања, поставла ce једно претходно шггање које нзазива многобројне расправе да ли, и у којој мери, проблеми утврЬивања наступања момента смрти треба да буду предмет правног, тачније речено, законског регулисања? По једном мишлењу, с обзиром на непрекидни развој медицинске науке, дефинисавье момента смрти и начин његовог утврђивања нису правка питања. Утврђивање смрти мора остати прерогатива лекара и бити препуштено њиховој професионалној савести ( 14 ). Овакав став je усвојен у америчком законодавству и законодавству Јужноафричке уније. Америчко законодавство, заступајући мишљење да пошто je реч о трансплантацији делова човечијег тела, одговор на ово питанье треба тражити на плану ставова медицинске науке и, пошто критеријуми за утврђивање наступања момента CiMpra морају бнти еластични и водити рачуна о току нових медицинских достигиућа, не би било на месту уносити у закон дефиницију смрти ( 15 ). Сличая овоме je и став који je заступлен у законодавству Јужноафричке уније. Законодавство ове земле сматра да je први услов за законито уклањање делова тела у цилу њихове трансплантације, смрт даваоца. Међутим, смрт никад није била дефинисана у праву Јужноафричке Уније, било у законима било у судској пракси. УтврЬнвагье смрти и тренутка њеног наступања, одувек су били у потпуности чшьенични проблеми о којима се, на основу доказа, морало одлучивати

(и) Р. Rentchnick, La transplantation cardiaque, techniquement au point, soulevé encore des problèmes médicaux, moraux et juridiques. Revue internationale de criminologie et de police technique, 6p. i, 1968, erp, 44.

(12) A. M. Sadler, B. L. Sadler, Transplantation and the law, The need for organized sensitivity, Georgtown Law Journal, 6p. 5, 1968, erp. 57.

(13) World Medical Association Déclaration of Sidney on the définition of death, World medical Journal, op. 15, 1968, erp. 133.

(и) E. von Bubnoff, Rechtsfragen zur homologen Organtransplantation aus der Sicht desStrafrechtes, Archiv für Strafrecht, 1968, exp, 77.

(is) A. M. Sadler, B. L. Sadler, Medical-legal aspects of transplantation in USA, Reportât the Second World Meeting on Medical Law, Washington, 1970, exp. 5.