Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

87

ПРИЛОЗИ

Y Yboay c Y прописана начела која су садржана и у поступцима других земаља: истражно начало, дужност суда да утврђује стварно стање ствари, дужност схранака и других учесннка да говоре истину и да износе сву процесну граВу (чл. 3); дужност поучавања странака и других учесника, које не заступа адвокат (чл. 5); дужност суда да одбије покушаје одуговлачења поступка и да настоји да одлука буде донесена на првом рочишту (чл. 6); дужност суда да утиче на странке да се поравнају (чл. 10); начело јавности (чл. 9); начело да je парничыи поступай редован поступак у граЬанским стварима и да се супсидијарно примењује у другим граВанским поступцима (чл. 13). Посебно je наглашена дужност суда да се стара о заштити друштвене овојине. Изрично je речено да суд мора да обавести виши орган једне социјалистичке (подруштвљене) привредне јединице која, као странна или у некој другој улози учествује у поступку, ако лице позвано да заступа ту јединицу остаје неактивно у парници, не поштује прошгсе или не поступа по налогу суда. Такво обавештење мора суд да упути и кад предузимање радње може да буде целисходно у односу на лица која нису обухваћена поступком. Y случају потребе, суд, ради заштите друштвене својине, обавештава државног тужиоца (чл. 4). Овај орган може да у свакој правној ствари покрене поступак, а може и да узме учешће у сваком поступку који тече. Законик садржи услове под којима он то овлашћење може да врши, али ти услови су тако широко постављени, да je његова интервенција у имовинскоправним стварима практично увек могућна. Наведена права му припадају ако то, по његовој оцени, захтева заштита законитости, права граВана, друштвеног интереса или друштвене својине. Међутим, у неимовинским споровима са подручја породичног права јавни тужилац може да поднесе тужбу само у случајевима који су у закону наведени (чл. 7). Овлашћења јавног тужиоца су, дакле, далеко већа него по југословенском праву (чл. 193. и 194. ЗПП). Y циљу заштите права граВана, могу поступак да покрену, или да се у текући поступак умешају, и друштвене организације радног народа чији се задатак не састоји у вршењу привредне делатности, али опет само у законом предвиВеним случајевима (чл. 8). Главни случај je заступање радника у радном спору од стране представника синдиката (чл. 466). Од начелних одредаба заслужује још да буде поменута она која говори о утицају кривичне пресуде на парницц. О томе Законик садржи одредбу у којој се каже да je суд везан утврђењем, садржаним у осуВујућој пресуди, да je кривично дело учшьено (чл. И). Прва књига првог дела посвећена je парничном поступку (чл. 15 505),, у другој je обраВен ванпарнични поступак (чл. 5Û6 —694), предмет треће je избрани суд (695 —715), а четвртом je уреВен поступак обнове уништених или изгубљених судских списа (чл. 716—729). Законик предвиБа двојаку првостепену надлежност у парничном поступку. Срески судови суде све имовинскоправне спорове, изузев оних који су ставл.ени у надлежност судова војводстава. Осим имовинскоправних, срески судови у седишту судова војводстава суде и бракоразводне спорове (чл. 16). Судови војводства суде: неимовинске спорове, спорове о ауторском и патентном праву; спорове против државе по тужби за накнаду штете која je проузрокована у вршењу службене дужности; имо-