Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

420

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

томе, мишљење да je судска опомена нека врста васпитне мере заснива се, пре света, на њеној садржинској природи. Из њене правно-хехничке форме види се, бар, да законодавац судску опомену није хтео да третира као казну. При томе не смемо превндети чињеницу да су у судској опомени ипак дати неки елементи казне. МеВутим, то je неизбежно, jep ако je судска опомена озбиљна мера онда јој треба дозволити »une isertion au jugement« и то у облику који се битно не може разликовати од облика у коме се појављује осуда на казну” С 25 ). Из овога се не може извести закључак да проф. Бавцон a priori судску опомену сматра васпитном мерой и да je у свему поистовећује са неком од тих мера, него да je реч о једној самосталној, специфичној мери, која je no битним обележјима најсроднија васпитној мери ~ укору”. б) Место судске опомене у КЗ. Планом 5. Закона о изменама и допунама Кривичног законика, управо његовом првом новелом, судска опо мена као нова кривичноправна мера сврстана je у четврту главу ко ja носи назив „Казне”, на тај начин што у измегьеном чл. 24. „Врсте казни” у ст. 4. предвиђа могућност да: „учиниоцима кривичних дела може се, под условима предвиБеним овим законом, нзрећи судска опомена”. Y оквиру ове главе, чл. 26. поменутог Закона, ова je мера нздвојена у посебан одел>ак 4. под називом „Судска опомена” а у члану 50а. „Судска опомена и њено дејство” одређен je законски појам и услови под којима се може изрећи и дејство њене примене. V чл. 506. постављени су услови за изрицање судске опомене, а у ст.. 3, чл. 89. регулисано je питање давања података о изреченој судској опомени. Још само чл. 94, ст. 4. упућује на могућност изрицања судске опомене. Наш законодавац није сврстао судску опомену у одредбе које предвиђају главне и споредне казне (чл. 25—27), затим, оне које одреВују врсте и услове примене мера безбедности (гл. V чл. 61—63а), нити пак „Одредбе о васпитним и казненим мерама за малолетнике” (гл. VI чл 64 —79к). Y систематизации и легислативном обликовању законодавац je судској опомени дао посебно место у Кривичном законику. УвоВење судске опомене у КЗ условило je да се у Законику о кривичном поступку предвиди посебан поступай за изрицање ове кри вичноправне мере. И одредбе о изрицању судске опомене су у процесном Законику издвојене у посебну главу XXVI у чл. 409—413. са којима су предвиђене специфичности поступка у изрицању ове мере ( 26 ). Y Закону о извршењу кривичних санкција из 1961. и његовим изменама и допунама извршеним 1964. и 1968. није ништа речено о начину извршеньа судске опомене. Поставља се питање да ли се може из места и анализе законских одредаба судска опомена по својој природи одредити као казна? Иако су одредбе о судској опомени сврстане у главу о казнама из тога би погре шно било закључити да je законодавац сматра казном. Y Законику се

(25) Др Л>. Бавцон, Криминалнополитични помен ия правна нарава . . . op. cit., стр. 35.

(26) Ова глава и одредбе уведене су Законом о изменама и допунама Законика о кривичном поступку, извршене 28. XII 1959. (~Сл. л ФНРЈ”, 6р. 52/59), а новелом овог Законика из 1967. изменена je номенклатура док je садржина остала непроменена.