Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

915

ОСИГУРАН.Е СОПСТВ. МОТОР. ВОЗИЛА ОД ОДГОВОРНОСТИ

3. Санкције за побреду обавеза Губитак права

Најтежа санкдија за повреду изложених уговорних обавеза јесте губитак права из осигурања. Иако je по својој природи веома блиска приватној казни, јер има за цил. више да осигураника лиши користи из уговора него да поправи штету, она се још увек примењује у упоредном праву осигураиьа од одговорности. Тако, у француском праву, сам Закон од 1930. год. омогућује уговарање ове најтеже санкције противу осигураника за случај неиспуњења обавеза ко je проистичу поводом наступања осигураног случаја (чл. 9, 24. и 52): то исто чини и Декрет од 1959, (чл. 9. § 2), под условом да се санкција односи на радње предузете после осигураног случаја и да буде предвиђена у општим условима осигурања. На основу тога Ошпти услови за оснгурање аутомобила, од 7. I 1959 (чл. 23) лишавају осигураника сваког права на заштиту из уговора о осигурању у случају када je „свесно дао нетачне изјаве о природи и узроцима, околностима и последицама једног осигураног случаја.” Y случају повреде осталих обавеза, осигурач има право на пропорционалну накнаду штете која му je пропуштањима осигураника настала (чл. 23. истих Правила). Y немачком праву, такоБе, према § 7. (В) АКБ, ако обавезе повредом осигураног случаја буду намерно повређене, или грубом непажњом, осигурач се према осигуранику ослобаБа своје обавезе. Y случају грубе непажње, меВутим, осигурач остаје у обавези, уколико та повреда није нмала утицаја на утврВивање осигураног случаја, нити на обим (висину) обавезе осигурача. Када je, дакле, реч о намерној повреди обавезе од стране осигураника, осигурач се ослобађа своје обавезе без обзира да ли je из тога настала нека штета или не. ( 44 ). Али, када осигурач тврди да je осигураник поступао са намером, он мора да наведе околности из којих намера произилази, а на осигуранику je тада да ову тврдњу побија ( 45 ). Но, осигураника често терети претпоставка да je поступао са намером, на пример, у случају ако je као возач после удеса који je проузроковао побегао са места несреће ( 46 ). МеВутим, таква претпоставка не постоји у случају када je осигураник дао нетачан охшс штетног догађаja, иако je био у ситуацији да правилно процени околности, али je хтео да нетачним описом исходује поволзну пресуду за себе. ( 47 ). Чињенида je, ипак, да постоји тежња за уклањањем ове најтеже санкције и њеним замењивањем санкцијом накнаде штете. Она се запажа у праву осигурања уопште, а посебно у обавезном осигурању ауто мобилиста од одговорности.

Ар

Предраг Шулејић

(м) BGHZ Versß, 1952, 428; OLG Hamburg, 13. 5. 1958, Vers», 1958, 670. (45) OLG München, 24. 8. 1954. Versß, 1954. 529.

(46) BGHZ 7. 4. 1960, Versß, 1960, 593. (47) BGHZ Versß, 1956, 485.