Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ЕКОНОМСКИ ПОГЛЕДИ СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА

Посматрахи Светозара Марковиђа са осматрачниде данашњих дана крије у себи велику опасносх: изван контекста времена у коме je Марковнћ стварао, његовом делу могу се приписати многе слабости. Научна разрада друштвених области којима се бавио, и у онтолошком и у епистемолошком смислу, всома се развила у протеклих сто година. С друге стране, изузетан утицај који je Марковић својом личношћу и делом оставио на српску, па и југословенску друштвену мисао упућује нас на неопходност пажљивог анализнрања научних и друштвених прилика у Србијн после дњих шездесетих и првих седамдесетих година XIX века и путева којима се кретао, како би се у светлу тих околности стекла права слика о првом социјалистичком учењу на јужнословенском тлу. Срушивши у устанцима отоманске феудалне односе, Србија je срединой XIX века доживљавала дубоке економске и друштвене преображаје, који су се огледали у постепеном разграђивању натуралне сеоске привреде и настајању односа робне производив, скопчаном са убрзаним процесом првобитне акумулацнје капитала и социјалне стратификацпје. Танак слој интелигенције само je примећивао одблеске велике научне револуције, коју je носио XIX век, на Великој школи у Београду. Тек су стипендиата на универзптетима средње и западне Европе и Руснје могли стећи аутентична сазнања о достигнућима природних, па и друштвених наука. При томе, значај и домете прве генерације српских интелектуалаца савремена коректна анализа мора посматрати и преко снажних патријархалних траднција средине из које су потицали, уздржавајућн се од неодмереног пребацивања због понекад присутне везаности за поједине обичаје и установе, које je друштвени развој брзо уклањао. Међутим, Марковнћево дело мора се посматрати и са посебног аспекта: напредни социјалистички мислилац умро je млад, у својој 29. години (1875. године). Због тога његов опус ннје заокружен. „Проучавагье Марковнћеве писане заоставштине омогућава да се прати еволуција гьегових друштвено-политичких погледа: од либерализма, преко револуционародног демократизма, до марксизма” (’). При том треба иматн у виду да се у периоду у којем je стварао Светозар Марковић марксизам још фор-

0) Хенрик Писарек, Филозофија Светозара Марковића (1846 —1875), Нови Сад 1974, стр. 17.