Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

486

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

услова који су до тога довели и независно од различитог пута који je у њима пређен да би се дошло до постојеће ситуације. Међутим, овде ce ипак појављују извесне разлике у том смислу што су, када je реч о правном регулисагьу, и то како у области уставног уре Вења, тако рецимо и у таквим класичним областима права као што су граЬанско или кривично, могућности федералних јединица да нормативно регулишу ове области знатно веће у САД но у Совјетском Савезу. С друге стране, ако погледамо како су федералне јединице у две федерације искористиле ове потендијалне могућности, констатоваћемо да у оквиру САД постоје знатно веће разлике у уставном и законодавном регулисању појединих федералних јединица но што je то случај у Совјетском Савезу. Ту je довольно указати на, рецимо, велике разлике измеЬу устава појединих држава САД и готово потпуну истоветност устава свих совјетских република ( 3 ), или на чшьеницу да се граВанскоправни или кривичноправни прописи држава САД често знатно разликују, садржавајући каткада и потпуно дијаметрална решења, док су ови прописи у совјетским републикама веома слични, показујући само мале меВусобне разлике, итд. Разумлчгво, ja на овом месту немам ни најмању номеру да дајем оцену једног или другог решења. Уопштено речено, вероватно да ниједно од њих није оптимално: прво, због постојања разлика и тамо где за њих не постоји право оправданье, друго, због уједначености и тамо где она није потребна. Но, независно од тога, закључак који се намеће, a који je у оквиру овог рада једино релевантан, јесте да у случају федерација какве су САД постоје знатно већа потреба и могућности за интерним упоредним проучавањима но у случају федерација какав je Совјетски Савез. Што се тиче осталих, овде напоменутих федерација, мислим да се оне, углавном, налазе негде између ове две крајности, ближе једној или другој, тако да je зависно од тога и интерес за упоредним проучавагыша у њима већи, односно мањи. Под претпоставком да су размишмања о потреби и могућностима за упоредноправним проучавагьима у оквиру федерално уређених држава, зависно од горе наведених момената, на месту, неизбежно ћемо доћи до закључка да данас у нашој земљи постоје и потреба и могу ћн ости да се озбиъно приступи овим проучавањима. Усмереност интерних упоргдних проучавагьа. Сва интерна уш> редноправна проучавања у нас (дакле, уз искључивање оних проучаваньа каква су обављана и до сада, a која су се тицала „класичнпх” облика упоређивања међународног, односно, бол>е речено, „међудржавног каракгера), могу да буду вишестрано усмерена. a) Y првој хипотезн, по којој у нормативном регулисању учествују и федерација, с једне, и републике и покрајине, с друге стране, проучавати (упоређгшати) се могу; аа) савезно право и право једне односно покрајнне; Сб) права две или више (али не свих република и покрајина;

(з) Више о овоме у мом чланку Статус и оргапизација федералних јединица ytu> редноправна разматрања, „Архив за иравне и друштвеие науке", IjVïll, стр. 138—156.