Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

487

ЈУГОСЛОВЕНСКО ННТЕРНО УПОРЕДНО ПРАВО

вв) права свих република и покрајина меЬусобно, и гг) савезно право и права свих република и покрајнна. Свако од ових проучавања могло би, у датом случају, да б>уде од користн, али би вероватно највећи интерес имале две последње подврсте проучавања. Путем њнх би могло да буде утврђено, у једном случају, како изгледа републичко и покрајинско регулисање дате материје, ca свим међусобним сличиостима и разликама, независпо од тога какво je савезно регулнсаьье; односно, у друголг случају, какав je став југословенског права у делини (тј. и савезног, с једне, и републичког и покрајинског, с друге стране), у погледу регулисања дате материје. Ово последгье би, у претпоставци од које смо пошли, довело до познаватьа југословенског права у ширем смислу. б) Y другој хlшотези, по којој у нормативном регулисању учествују, у складу с извршеном расподелом надлежности између федерације, с једне, и република и покрајина, с друге стране, само републике и покрајине, могућности проучаваььа су сведено на само два, већ наведена случаја, и то: аа) поређење права једне републике односно покрајине с правом друге или других (алн опет не свих) република и покрајина, и бб) поређење права свих република и покрајнна међусобно. И овде би ова друга могућност значила утврБивање како јутословенско право, подразумевајући под тим појмом на овом месту скуп права република и покрајина, ретулише дату материју. Разлози разликовања у правним системима наших република и покрајина. Полазећи од тога да у оквиру правних система појединих република и покрајина постоје одређене разлике, поставља се питање откуда оне настајуг, тј. чиме су изазване. Истовремено, откривање узрока тих разлика неизбежно нас води и давању судова о оправданости или неоправданости постојећих разлика. Без претензија за исцрпношћу (с обзиром да ово питање по значају који има заслужује посебну продубљену обраду), покушаћу да наведем неке од најважнијих разлога разлика које се јављају (или ће се евентуално јављати) између права појединих наших република и покрајина ( 4 ). Међу разлозима који могу да леже у основама разлика између права појединих република и покрајина јавља се, најпре, комплекс историјских, односно традидионалних разлога. Југославија je државна творевина стара тек нешто више од педесет година; пре тога, њени народи су вековима живели одвојено, било у сопственим државама било у оквиру туЬих држава. Према томе, они су се и посебно развијали, тако да сваки од њих има своју историју, ;со j а се само изузетно јавља као заједничка, док je иначе евентуално само ман>е или више слична, али у сваком случају посебна. Различит историјски, а то зиачи и државыоправни развој, имао je свог непосредног утицаја и на правне поретке под којима су наши народи живели; ти пореци су у много чему били различити. При томе не треба изгубити из вида чшьеииду да je преко яашег под-

(4) О овомс в. мој рад L'évolution et les tendances actuelles du fédéralisme yougoslave dans le domaine du système juridique, y делу »Le fédéralisme et le développement des ordres juridiques«, Bruxelles 1971, pp. 169—184.