Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

488

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ручја вековима ишла међа две цивилизације, да су ce религије које су исповедали наши народи разликовале, да су они трпели различите утицаје са разних страна и тако даље. Све то je доприносило да и у свету права, које у доброј мери представда рефлекс свих тих и других момената, настану неке значајне разлике. Према томе, историјски разлози су несумњиво утицали на то да у тренутку образована Југославије, 1918. године, њени саставни делови уђу у нову државну творевину са разликама не само у нравном регулисању него и у правној свести народа. Од тада па све до недавно, трајао je период претежног утицаја центра у сфери правног регулисаньа. За живота Краљевине Југославије тај утидај био je и формално санкционисан, с обзиром на чшьеницу да je држава у то доба била унитарно уређена. Међутим, као што смо видели, и тада су постојале области права, као нпр. толико значајна облает граЬанског права, у којима покушаји унификације нису довели до правих резултата. Другим речима, историјски разлози су настављали да утичу на постојање разлика у правном регулисању. И у социјалистичкој Југославији су, упркос знатном утицају центра који je па основу расподеле надлежности између федерације и република у периоду од 1946, па све до 1971. имао у својим рукама и формално и фактички највећи део овлашћења на нормативно регулисање, историјски моменти настављали да врше изеестан утицај, и то, пре свега, опет у сфери граВанскоправних односа, у којој правни прописи нису у потпуности унифшшвани ( 5 ), Ти утицаји, разумлзиво, нису били претежни и нису ни могли бита претежни у једном друштву које свесно изграБује социј алистичке друштвене односе, али се ипак нису могли занемарита, тако да су преживели све до 1971, односно 1974. Према томе, данас, када су наше републике и покрајине доб Иле праве могућности да у шгзу значајних области правног регулисања самостално доносе прописе, неизбежно ту и тамо почшье да се осећа утицај историјских разлога на то регулисагье, и то, пре свега, у таквим областима права као што су нпр. породично, наследие и сл. При томе вероватно не долази у обзнр да данас, после више од педесет година живота у заједничкој државн, у време када je читав свет захваћен интеграционим кретањима када се приступа унификации правних прописа у низу области, утицај историјских разлога буде' претежан. То би било перацнонално и противречило би потребама исторнјског кретања друштва уопште, а посебно нашег социјалистичког друштва. МеВутим, постојање оваквих историјских разлога и њихову оправданост у поједишш областима не можемо негирати. Друга комплекс разлога који утичу на појављивање разлика измеВу правних система република и покрајина ja видим у различитом нивоу развијености и, тиме, различитнм условнма па и потребама појединих република и покрајина. Из низа разлога објективие и субјективне природе, у оквиру Југославнје постоје, као што je познато, веома велике разлике у степену развоја. Оне су највећим делом наслеђене из прошлости и, разумљпво, упркос свим напорнма, не могу да буду превазиВене

(5) Упор. М Константиновић, Стара ~правна правила" и ј единство права, ~Аналн Правног факултета у Београду”, 4/1957, стр. 431—437.