Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

489

ЈУГОСЛОВЕНСКО ИНТЕРНО УПОРЕДНО ПРАВО

у кратком временском периоду. Као довољан индикатор тих разлика може да послужи, на пример, податак да измеВу Словеније, као наше привредно најразвијеније републике, и покрајине Косово која представља привредно најзаосталије подручје у Југославији, однос националног дохотка по глави становника стоји у сразмери 7 према 1. Сличне разлике, мада можда не у тако драстичном виду, јављају се и између других република и покрајина у овом и другим погледима. Само по себи je јасно да данас још увек, без обзира на постојање договора о солидарно] акцији на смањивању ових разлика, разлнчити услови и потребе овако различите развијених средина траже и донекле различите правно регулисање у појединим областима. Њега свакако не треба форсирати, али тамо где се јавља из ових разлога треба га прихватити као оправдано у овој фази развоја. Трећи комплекс разлога састоји се у разликама у степену развоја културе и уопште у духовно] сфери. И овде извесне разлике представљају наслеБа прошлости, различитих услова под којнма су се по] едина друштва развијала и под којима je дошло и до формирања различитих гледања на ствари, па и различитих менталитета. Опет само један пример који ће поткрепити став о оправданости постојања ових разлика данас; док у Словенији практично нема неписменог становништва (процент неписмених износи света 1,2) у Босни и Херцеговини неписмених je 23,2%, а на Косову чак 31,5%. НавоВење низа других података сличне природе на несумњив начин би показало какве се све разлике нојављују између наших република и покрајина и у ово] сфери. Према томе, мислим да се извесне разлике у правном регулисању изазване овим разлозима, уколико се не претера у њиховом истицању, морају оценити као оправдане. Још један разлог разликовања, мада се ]авл>а само у појединим областима правног регулисања, може да лежи у специфичностима националног састава појединих република и покрајина. Чињенида да je, рецимо, Словенија мање-више етнички хомогена, а да у Босни и Херцеговини живе заједно припадници три наша народа, или да у Војводини знатан део становништва сачињавају припадници различитих народности, објективно условљава постојање разлика у правном регулисању извесних области. Исто тако, специфична ситуаци] а СР Србије, са посте] ањем две аутономне покрајине у њеном саставу, неизбежно води појави извесних разлика у правном регулисању измеВу ове и других република. Још један разлог разликовања измеВу правних система република и покрајина може да се сатоји у географским моментима, у чињеници да се, рецимо, неке републике налазе на обали мора, а друге не, да су једне претежно планинског, а друге равничарског характера и сл. Довољну илустрацију утицаја ових разлика на правно регулисање пружиће податак да je могућност да у брдско-планинским крајевима површина обрадивог пољопривредног земљншта на које земл>орадншди имају право својине буде већа од десет хектара по домаћинству предвиВепа уставима свих република и покрајина осим уставом Војводште из једноставног разлога што оваквих брдско-планинских подручја у њој нема!