Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

490

АКАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТЛ

Све до сада наведено разлоге разликовања измеВу правних система република и покрајина назвао бих мање или више објективним, па самим тим и претежно оправданим. МеВутим, осим њих, мислим да се јављају и разлози више субјективне природе. Они у основи могу да се манифестују на два „нивоа”: на нивоу доношења одлука од стране републичких и покрајинских врхова и на нивоу спровођења тих одлука путем формулисања прописа. И на једном и на другом нивоу, мада се као заједнички резултат рада појављују правни прописи из којих се не види (или не бар увек) удео једних и других, могућно je испољавање жеље, и њено остваривање, да се извесна питана нормативно регулишу на начин различит у односу на начине примењене у другим републикама и покрајинама, и то не због објективне условљености таквог различитог регулисања (о чему je било речи горе), него због тога што су аутори прописа у питању мишљења да je управо такво регулисање, најбоље, најцелисходније, најпрактичније и слично, односно да уопште постоје разлози управо за такво регулисање. О оправданости таошења оваквих субјективних момената може ce, разумљиво, дискутовати уопште и у сваком посебном случају појединачно, али оно што не треба губити из вида јесте да о томе одлуку доноси време: уколико дато решенье у датој средини издржи пробу времена и покаже се као корисно, то ће бити доволан доказ да су Iьегови аутори били у праву и да je њихов субјективан став прихваћен и тиме прешао у сферу објективног. И обратно, ако се усвојено решење покаже непрактичним шш чак неодрживим, гьегови аутори ће претрпети осуду јавности. Нека ми на овом месту буде дозвољено једно узгредно али зато не мање важно запажање. Познато je да се у области друштвених наука не могу врпшти експерименти у оном смислу како je то могућно у области егзактних наука, услед чега су друштвене науке у ствари лишене једног значајног средства у пстраживању друтитвених појава. Међутим, у контексту наше теме, може се говорити о специфичном виду експеримектисања које je у федерално уређеним државама омогуйено управо постојањем посебног правног регулисања од стране федералних једlшица. Из упоредне историје федерализма познат je низ случајева у којима су у појединим федерадијама решења која je увела једна федерална једипица после провере у пракси била прихваћена и од стране других. И обратно, решење које се у пракси показало слабим, није и.мало изгледа да другде буде прихваћено. Таква могуйност вероватно постојн и у нас, и вероватно Йе у будуйности долазити до оваквог мейусобног утледања. При томе мислим да су превасходно подобна за угледање она решења која нису условлена напред наведеним и сличним разлнкама изазваним објетивним разлозима јер ти разлози у датой случају траже управо увођење и постојање различитих решења него решења која су .дтроиайена” у једној републици односно покраЈlши напором односно ~заслугой” њених уставотвораца или законодаваца. И најзад, да завршим ово излагање о могућним разлозима разликовања у праву пзмеђу појединих република и покрајнна; један од разлога разликовања мада могуйан само у мање важним питањима састоји се у немару или непажтьп аутора датог прописа, у стидају слу-